Одрживо еколошко образовање – перспектива за промену културе учења

Милица J. Андевски, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, имејл: andevski.milica@yahoo.com

Иновације у настави, XXIX, 2016/4 стр. 16–31

Резиме: Да би еколошко образовање понело епитет одрживости, још увек постоје потешкоће да се његови развојни и сазнајни потенцијали имплементирају у образовни канон нових садржаја и сазнања, да се интегрише у неку класичну научну дисциплину или у неки већ постојећи школски предмет. С обзиром на то да се свет и окружење још увек тумаче редукционистички, подељено на предмете и издвојене феномене, поставља се питање о томе да ли еколошко образовање, у смислу одрживости и одрживог развоја, може у центар својих намера да стави мрежу живота и садржаје који тематизују јаче умрежавање знања. Овде се отварају и постављају бројна питања, за чијим одговорима још увек трагамо. Ради се о потреби да се не само садржински него и методички промене традиционални принципи наставе и организације оријентисане на класичне научне дисциплине, на компактно преношење знања у препознатљивом такту који не прати динамику еколошких пројеката, као ни учење засновано на ситуацији и проблему. Одрживо еколошко образовање окренуто је конкретним проблемима, повезује систематске, ситуиране, кумулативне процесе учења и рефлектује компетенције потребне за будућност.
Кључне речи: еколошко образовање, одрживи развој, одрживо еколошко образовање, култура учења.

Summary: Environmental education should have the characteristic of sustainability, but there are still some difficulties for its developmental and cognitive potentials to be implemented into the educational cannon of new contents and knowledge, to be integrated into the classical scientific discipline or an existing school subject. Considering the fact that the world and the environment are still interpreted with reduction, divided into subjects and chosen phenomena, there is the question whether environmental education, in the sense of sustainability and sustainable development can put in the centre of its intentions a network of life and content which are focused on stronger knowledge networking. There are many questions, which are being asked and opened, and we are still searching for replies. It is about the need for changing both methodological and in contents traditional principles of teaching and organisation oriented to classical scientific disciplines, at compact knowledge transmission in the known tact, not following dynamics of ecological projects or learning based on situation and problem. Sustainable environmental education is oriented towards definite problems, connecting systematic, situated, cumulative processes of learning and it reflects competencies needed for the future.
Key words: environmental education, sustainable development, sustainable environmental education, culture of learning.

Литература

Andevski, M., Knežević Florić, O. (2002a). Obrazovanje i održivi razvoj. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
Andevski, M. (2002b). Ekološko obrazovanje – mogućnosti i ograničenja. U: Makević, S. (ur.). Zbornik radova (9–16). Naučno-stručni skup: Ekološka svest i ekološko obrazovanje dece i omladine. Šabac: Viša škola za obrazovanje vaspitača.
Andevski, M., Halaši, T. (2002c). Razvojne linije ekološkog obrazovanja. U: Marković, S. Z. (ur.). Zbornik radova (361–364). X naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine Ekološka istina. Bor: Tehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Andevski, M. (2002d). O nedoslednosti ekološkog obrazovanja. Pedagoška stvarnost. 9–10, 655–664.
Andevski, M. (2002e). Ekološko obrazovanje i preokret u kulturi. U: Zagorac, D., Jelena Bjegović, J. (ur.). Revija rada. XXXII, specijalni broj (109–117). Nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem Društvene promene, zaštita životne sredine i obrazovanje. Niš: Fakultet zaštite na radu, Univerzitet u Nišu.
Andevski, M. (2003a). Etičke dileme ekološkog obrazovanja iz diskursa održivog razvoja. U: Marković, S. Z. (ur.). Zbornik radova (363–365). XI naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine Ekološka istina. Bor: Tehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Andevski, M. (2003b). Uloga održivog razvoja u reformi (ekološkog) obrazovanja. U: Pujin, V. (ur.). Zbornikradova (87–92). Eko-konferencija. Novi Sad: Ekološki pokret grada Novog Sada.
Andevski, M., Kundačina, M. (2004). Ekološko obrazovanje – od brige za okolinu do održivog razvoja. Užice: Učiteljski fakultet u Užicu, Univerzitet u Kragujevcu.
Andevski, M. (2005a). Ekološka kompetencija – skoro sasvim uopšten cilj obrazovanja. U: Marković, S. Z. (ur.). Zbornik radova (561–565). XIII naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine Ekološka istina. Bor: Tehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Andevski, M. (2005b). Ekološko obrazovanje u sistemu visokoškolskog obrazovanja – inovativni i komparativni pristup. U: Zagorac, D., Bjegović, J. (ur.). Zbornik radova (309–320). Naučni skup Zaštita radne i životne sredine u sistemu nacionalnog i evropskog obrazovanja. Čovek i radna sredina. Niš: Fakultet zaštite na radu, Univerzitet u Nišu.
• Andevski, M. (2005c). Ekološko obrazovanje u pedagoškoj refleksiji. U: Pujin, V. (ur). Zbornik radova (195–299). VI Međunarodna Eko-konferencije. Novi Sad: Ekološki pokret grada Novog Sada.
Andevski, M. (2006a). Ekologija i održivi razvoj – na putu ka društvu učenja. Novi Sad: CEKOM-books d.o.o.
Andevski, M. (2006b). Etička utemeljenost održivog razvoja. Teme – časopis za društvene nauke. 3, 411–426.
Andevski, M. (2008a). Mogućnosti i granice učenja za održivi razvoj. U: Uzelac, V., Vujičić, L. (ur.). Cjeloživotno učenje za održivi razvoj. Svezak 1 (249–254). Međunarodni skup Cjeloživotno učenje za održivi razvoj (Lifelong learning for sustainable development). Rijeka: Sveučilište u Rijeci.
Andevski, M., Kliček, T. (2008b). Održivo obrazovanje – put u globalno društvo znanja. U: Jovanović, L. (ur.). Zbornik radova (247–252). Međunarodni naučni skup Životna sredina danas. Beograd: Naučno-stručno društvo za zaštitu životne sredine Srbije, Ekologica.
Andevski, M., Urošević, S., Stamatović, M. (2012). Discourse of Sustainable Development a base of Environmental Education in Serbia. Environmental Engineering and Management Journal. 11 (9), 1611–1626.
Andevski, M., Šćepanović, V., Šćepanović, I. (2013). Održivo ekološko obrazovanje u menadžmentu, jaka retorika, slabe perspektive. U: Jovanović, Đ. (ur.) Tematski zbornik 1 (218–226). Naučni skup Životna sredina i menadžment. Sremski Karlovci: FaM – Fakultet za menadžment.
Beyer, A. (1998). Nachhaltigkeit und Umweltbildung. Hamburg: Krӓmer.
De Haan, G. (1997). Umweltbildung als Inovation. Heidelberg: Springer.
De Haan, G. (1998). Bildung für nachhaltige Entwicklung? Sustainable Development in Kontext pӓdagogischer Umbrüche und Werturteile. Eine Skizze. In: Beyer, A. (1998) Nachhaltigkeit und Umweltbildung (109–148). Hamburg: Krӓmer.
De Haan, G. (2001). Was meint „Bildung für nachhaltige Entwicklung?“ und was können eine globale Perspektive und neue Kommunikationsmöglichkeiten zur weiterentwicklung beitragen? In: Herz, O., Seybold, H., Strobl, G. (Hrsg.). Bildung für nachhaltige Entwicklung. Globale Perspektiven und neue Kommunikationsmedien (29–45). Opladen: Leske und Budrich.
Eulefeld, G. (1979). Didaktische Leitlinien zur Umwelterziehung in der BRD. In: Eulefeld, G., Kapune, T. (Hrsg.). Empfehlungen und Arbeitsdokumente zur Umwelterziehung (33–44). München: IPN-Arbeitsberichte 36.
Hasse, J. (2006). Bildung für Nachhaltigkeit statt Umweltbildung? Starke Rhetorik-Schwache Perspektiven. In: Hiller, B., Lange, M. (Hrsg.). Bildung für nachhaltige Entwicklung. Perspektiven für die Umweltbildung (29–43). Münster: Campus Verlag.
Hellberg-Rode, G. (2006). Potenziale nachhaltiger Umweltbildung für eine Verӓnderung der Lernkultur. In: Hiller, B., Lange, M. (Hrsg.). Bildung für nachhaltige Entwicklung. Perspektiven für die Umweltbildung (121–129). Münster: Campus Verlag.
Оаkshott, M. (1990). Education – The Engagement and it’s Frustration. In: Fuller, T. (ed.). Michael Oakshott on Education (87–122). New Hawen: Erlbaum.
Rončević, N., Rafajac, B. (2012). Održivi razvoj – izazov za sveučilište. Rijeka: Filozofski fakultet, Sveučilište u Rijeci.
Stoltenberg, U. (2002). Nachhaltigkeit lernen mit Kindern. Wahrnehmung, Wissen und Erfahrungen von Grundschulkindern unter der Perspektive einer nachhaltigen Entwicklung. Bad Heilbrunn: VS Verlag.

Copyright © 2016 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.