Невена В. Ојданић, ОШ „Јован Ристић“, Београд, имејл: nevena_o@yahoo.com

Иновације у настави, XXIX, 2016/3, стр. 128–142

doi:10.5937/inovacije1603128O

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: Циљ нашег истраживања био је да утврдимо колико су деца способна да наставу граматике и правописа примене у пракси. Испитаници су била деца четвртог разреда основне школе. Посебну пажњу смо посветили наставним плановима и програмима, уџбеницима и писменим задацима ученика. Основна метода која се користи у овом истраживању је дескриптивна метода. Ученици су добили тест који је сличан проверама знања у редовној настави. Питања су била различитог типа и са јасним захтевима. Свеукупно знање ученика о писању сугласника ј јесте веома добро, ако узмемо у обзир чињеницу да се ова наставна јединица појављује само два пута у току четворогодишњег школовања. На крају, не можемо да не будемо задовољни знањем које су наши ученици показали из области правописа. Међутим, не можемо исто рећи и за стање које срећемо у пракси. Постоји велики несклад између теста и писмених радова ученика, и тим стањем не можемо бити задовољни. Мале корекције у наставним плановима и програмима, уџбеницима и самим часовима из области писмености довољне су за остваривање бољих резултата. Да би ученици постигли што боље резултате, учитељ треба да користи разне садржаје, методе, средства и облике рада, што ће код ученика пробудити мотивисаност, заинтересованост за рад, а тиме и придонети ефикаснијем остваривању задатака и циљева које носи настава писмености.
Кључне речи: сугласник ј, основна школа, правопис.

Summary: The aim of our research was to determine in which extent children were able to apply grammar and spelling in praxis. Children of the fourth grade of the primary school were our respondents. Special attention was given to the syllabi, course books and written tests of students. Descriptive method was the basic method in this research. Students got the test similar to knowledge tests in regular classes. There were questions of a different type with clear requirements. The whole knowledge of students about writing the consonant ј is very good, if we consider the fact that this teaching unit appears only twice during the four year education. In the end, we can be satisfied with the knowledge our students showed in the fields of spelling and writing.  Nevertheless, we cannot say the same for the state we are facing in praxis. There is a great discordance between tests and written papers of students, and we cannot be satisfied with this state. Small corrections in the syllabi, course books and the very classes of literacy are sufficient for gaining better results. Different contents, methods, forms of work must be applied for the purpose of students gaining the best results, and this will motivate students, make them interested in work and contribute to efficient realization of tasks and aims which teaching literacy brings.
Key words: consonant ј, primary school, spelling and writing.

Литература

• Brborić, V. (2004). Pravopis srpskog jezika u nastavnoj praksi. Beograd: Filološki fakultet.
• Cvetković, M., Cvetković, S., Živanović, T., Plavšić, M., dr Prvulović, B. (2012). Žubor reči: pouke o jeziku za 3. razred. Beograd: Eduka.
• Cvetković, M., dr Prvulović, B. (2012). Pouke o jeziku za 4. razred. Beograd: Eduka.
• Đurkin, V. (2003). Analitički pristup definisanju gramatičkih i pravopisnih pojmova u udžbenicima za srpski jezik od I do IV razreda osnovne škole. Norma. 2–3, 121–145.
• Gajić, S. (2003). Učenje jezika. Norma. 2–3, 101–113.
• Nikolić, M. (1983). Nastava pismenosti. Beograd: Naučna knjiga.
• Nikolić, M. (1992). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Pravopis (2012). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.
• Vasić, S. (1990). Kultura govorne komunikacije. Beograd: Prosveta.