Александар М. Стојановић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, имејл: aleksandar.stojanovic@uf.bg.ac.rs
Тања П. Недимовић, Висока школа струковних студија за васпитаче, „Михаило Палов“, Вршац
Наташа Б. Стурза Милић, Висока школа струковних студија за васпитаче, „Михаило Палов“, Вршац

Иновације у настави, XXIX, 2016/3, стр. 84–99

doi:10.5937/inovacije1603084S

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: Имајући у виду значај сарадње предшколске установе и породица предшколске деце у стварању одговарајућих услова за оптималан развој и васпитање сваког детета, у раду се разматрају методе подучавања које томе доприносе. Анализиране су разлике у методама подучавања у пракси породичног и институционалног васпитања у вртићима, с намером да се подстакне делотворније методичко креирање васпитно-образовног рада као основа неговања целовитих потенцијала дечје личности. Дискутује се о налазима истраживања у коме су анкетирани родитељи и васпитачи о методама подучавања пожељним облицима понашања које најчешће користе. Претпостављено је да васпитачи, као компетентнији од већине родитеља, у већој мери примењују поступке који су у складу са савременим педагошким тенденцијама. Резултати показују да постоје статистички значајне разлике међу појединим варијаблама, то јест у карактеристикама васпитних стилова родитеља и васпитача. Родитељи у већој мери примењују поступке који су карактеристични за ауторитарни стил  васпитања (скретање пажње на пожељно понашање „моралисањем“, држањем придика; кажњавањем деце ако не поштују пример родитеља; инсистирањем на строгим захтевима да деца поштују пример). Васпитачи практикују демократски стил васпитања у већој мери од родитеља (стављање деце у различите ситуације како би својом активношћу стицала особине личности и вредности; давањем личног примера и друго).
Кључне речи: методе подучавања, модели васпитних ставова, предшколско васпитање.

Summary: Taking into account cooperation between a pre-school institution and families of pre schoolchildren in creating suitable conditions for optimal development and upbringing of each child, in this paper we are discussing methods of teaching which contribute to this. Differences in the teaching methods were analyzed, concerning family and institutional upbringing in kindergartens, with thepurpose of stimulating more purposeful methodological creating of pedagogical-educational work as the basis of nourishing the whole potentials of the child’s personality. Findings of the research were discussed, in which parents and pre-school teachers were interviewed about the methods of teaching and desirable forms of behaviour, which were most often used. It was assumed that pre-school teachers, as more component than most of the teachers, applied procedures, which were in accordance with contemporary pedagogical tendencies.  Results show that there were statistically significant differences between some variables, i.e. characteristics of pedagogical styles of parents and pre-school teachers. In greater extent, parents apply procedures, which are characteristic for authoritarian style of upbringing (focusing attention to desirable way of behaving “moralizing”, preaching, punishing children who do not obey parents’ demands, insisting on strict demands that children must obey the parents’ figure). Pre-school teachers practice democratic way of upbringing in greater extent than the parents (putting children in different situations so that they can by their activity gain personality traits and values, giving personal example, etc.).
Key words: teaching methods, models of pedagogical attitudes, pre-school upbringing.

Литература

• Ćebić, (2009). Početno matematičko obrazovanje predškolske dece. Beograd: Učitelјski fakultet.
• Garz, D., Oser, F. & Althof, W. (1999). Moralishes Urteil und Handeln. Frankfurt am Main: Suhrkamp.
• Genc, L. (1988). Vaspitni postupci roditelјa i razvoj neprihvatlјivog ponašanja. Pedagogija. 3, 233–245.
• Gojkov, G., Paser, V. (1993). Pedagoški stil porodice u vaspitanju. Pedagoška stvarnost. 1–2.
• Gojkov, G., Stojanović, A. (2012). Funkcija znanja i moralnost. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“.
• Gordon, T. (1997). Umeće roditelјstva: kako podizati odgovornu decu. Beograd: Kreativni centar.
• Grác, J. (1991). Psychológia výchovy. In: Duric, L., Grác, J., Stefanovic, J. (Eds.). Pedagogická psychológia. Bratislava.
• Grandić, R. (1997). Porodična pedagogija. Novi Sad: KriMel.
• Kodžopelјić, J., Štula, J., Genc, L. (2006). Konstrukcija skale za merenje vaspitnih stavova. U: Kamenov, E. (ur). Evropske dimenzije reforme sistema obrazovanja i vaspitanja (467–474). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Nedimović, T., Biro, M. (2011). Faktori rizika za pojavu vršnjačkog nasilјa u osnovnim školama. Primenjena psihologija. 4, 229–244.
• Oser, F. & Althof, W. (1997). Moralische Selbstbestimmung – Modelle der Entwicklung und Erziehung in Wertebereich. Stuttgart: Klett – Cotta.
• Piorkovska-Petrović, K. (1991). Jedan model za ispitivanje stavova roditelja. Psihologija. 1–2, 170–179.
• Stojanović, A. (2006). Razvijanje komunikacionih sposobnosti u nastavi iz ugla komunikativne pedagogije i savremene komunikacijske paradigme. Razvijanje komunikativnih kompetencija nastavnika i učenika. U: Branko Jovanović (ur.). Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije Razvijanje komunikativnih
  kompetencija nastavnika i učenika (101-109). Jagodina: Pedagoški fakultet.
  •• Stojanović, A. (2008). Uticaj multikulturalnog vaspitanja na vrednosne orijentacije učenika [The influence of
  multicultural education on value orientation of students]. Pedagogijska istraživanja. 5 (2), 209-217.
  •• Stojanović, A., Gojkov, G. (2015). Didaktičke kompetencije i evropski kvalifikacioni okvir. Beograd: Srpska
  akademija obrazovanja.
  •• Stojanović, A., Bogavac, D. (2016). Metodičke strategije razvoja dečjih potencijala u savremenoj predškolskoj
  ustanovi. Beograd: Učitelјski fakultet.
  •• Sturza Milić, N., Nedimović, T., Božin, A. (2014). Procena značajnosti kompetencija za profesiju vaspitača
  studenata – budućih vaspitača u Srbiji i Rumuniji [Assesment of Importance of Competences for Students –
  Future Preschool Teachers in Serbia and Romania]. Istraživanja u pedagogiji. 4 (1), 108–121.
  •• Sturza Milić, N., Nedimović, T., Stojanović, A., Prtlјaga, J. (2015). Istraživanje stavova vaspitača i roditelјa
  o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji vršnjačkog nasilјa. U: Kasum, G., Mudrić, M. (ur.). Efekti primene
  fizičke aktivnosti na antropološki status dece, omladine i odraslih (98–106). Zbornik radova sa međunarodne
  naučne konferencije Efekti primene fizičke aktivnosti na antropološki status dece, omladine i odraslih. Beograd:
  Univerzitet u Beogradu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
  •• Sutherland, K .S. (2000). Promoting positive interactions between teachers and students with emotional/
  behavioral disorders. Preventing School Failure. 44 (3), 110–115.
  •• Szczęsny, W. W. (2001). Edukacja moralna. Warszawa: Žak.