Наташа М. Станић, Астрономско друштво „Руђер Бошковић“, ОШ „Свети Сава“ у Београду, имејл: stanic.natasa@gmail.com

Иновације у настави, XXIX, 2016/3, стр. 29–44

doi:10.5937/inovacije1603029S

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: У раду се анализирају могућности развоја астрономског образовања кроз примену планетаријума у педагогији, дубљег повезивања педагошке праксе у планетаријуму, социоконструктивистичке теорије учења и савремених концепата квалитета образовања. Циљ истраживања је утврђивање значаја и основних карактеристика поучавања и учења у ваншколским образовним активностима у планетаријуму (ВОАП) у функцији реализације астрономских садржаја у настави географије и физике. Сврха истраживања је да се издвоје критичне варијабле помоћу којих се може описати утицај учења у планетаријуму на развој астрономског образовања и квалитет наставе географије и физике. У истраживању је учествовало осамсто једанаест ученика шестог разреда и сто педесет и два наставника географије и физике основних школа из Србије.
Спроведеним истраживањем добијена је емпиријска потврда претпоставки: у наставној пракси веома ретко се користи ВОАП; у школској настави чешће се примењују вербалне методе, а у ВОАП-у се чешће примењују метода показивања и практичне активности ученика; ВОАП доприноси побољшању квалитета наставе географије и физике; ученици који су учествовали у ВОАП-у имају боља постигнућа на тесту знања из астрономије од ученика који су учествовали само у школској настави и показују већи степен задовољства процесом учења. Констатовани су социоконструктивистички потенцијали планетаријума и утврђене су предности и ограничења примене ВОАП-а.
Кључне речи: планетаријумска педагогија, научна писменост, астрономско образовање.

Summary: In the paper, we are analysing possibilities of development astronomical education through application of planetarium in pedagogy, deeper connection of pedagogical praxis in the planetarium, socio-constructivist theory of learning and contemporary concepts of quality in education. The aim of the research is determination of the significance and basic characteristics of learning and teaching in after school educational activates in the planetarium (VOAP) functioning in realisation of astronomy contents in teaching geography and physics. The aim of the research is to determine critical variables according to which we can describe influence of learning in planetarium on development of astronomical education and quality of teaching geography and physics. In the Reserch, there were 811 students of the sixth grade and 152 geography and physics teachers from primary schools in Serbia. The conducted research led to the empirical acknowledgement that in the teaching practice, VOAP is very rarely used; verbal methods are more often used in school praxis and in VOAP, we are often applying methods of demonstrating and practical activities of students at school. VOAP contributes to improving teaching improvement of geography and physics; students who participated in VOAP have better achievements at the knowledge test in astronomy than those who only participated in school classes and they show a greater degree of satisfaction with the process of learning. Socioconstructivists‘ potentials of planetarium were described and advantages and limitations of the application of VOAP were determined.
Key words: planetarium pedagogy, scientific literacy, astronomical education.

Литература

•  Abbantantuono, P. B. (1995). Armand Spitz – seller of stars. Planetarian. 1, 14–22.
• Acker, A. (2011). Planetariums, theatres of the universe. In: Valls-Gabaud, D. & Boksenberg, A. (Eds.). The Role of Astronomy in Society and Culture. Proceedings International Astronomical Union Symposium, 260 (465–473). Paris: International Astronomical Union.
• Antonijević, R. (2006a). Mathematic achievement of Serbian eight grade students and characteristics of mathematics curriculum. U: Ševkušić, S. (ur.). Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja 1 (226–245). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Antonijević, R. (2006b). Achievement of Serbian eight grade students in science. U: Ševkušić, S. (ur.). Zbornik instituta za pedagoška istraživanja 2 (333–355). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Antonijević, R. (2005). Motivacija i saznavanje u nastavi. Nastava i vaspitanje. 4–5, 527–530. •• Astronomy for development strategic plan 2010–2020 (2012). Retreived September 19, 2015. from: http://www.iau.org/static/education/strategicplan_2010-2020.pdf.
• Bailey, M. J. & Slater, T. (2004). A Review of astronomy education research. The Аstronomy Education Review.2, 20–45.
• Baucal, A. (2003). Konstrukcija i ko-konstrukcija u zoni narednog razvoja: da li i Pijaže i Vigotski mogu biti u pravu? Psihologija. 4, 517–532.
• Brazell, B. D. & Espinoza, S. (2009). Meta-analysis of planetarium efficacy research. Astronomy Education Review. 8, 1–11.
• Education, Audiovisual and Culture Executive Agency – EACEA (2014). Retreived November 11, 2015. from: http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice/index_en.php.
• Education for all global monitoring report (2015). Retreived September 26, 2015. from: http://unesdoc.unesco.org/images/0023/002322/232205e.pdf.
• European report on the quality of school education (2001). Retreived April 2, 2016. from: https://www.google.rs/search?q=european+competitiveness+report+2001&rlz=1C1ASRM_enRS602RS602&oq=%D0%95uropean+report%2C+2001&aqs=chrome.1.69i57j0.1810j0j7&sourceid=chrome&ie=UTF-8#q=european+report++education+2001.
• Garner, K. B. (2007). Got it!. Virginia: Аssociation for Supervision and Curriculum Development.
• Havelka, N., Vučić, L., Hrnjica, S., Lazarević, Lj., Kuzmanović, B. (1990). Efekti osnovnog školovanja. Beograd: Institut za psihologiju.
• Herrenkohl, R. L. & Mertl, V. (2010). How students come to be, know, and do. New York: Cambridge University Press.
• Hodge, T. M. & Saderholm, J. C. (2012). A new approach to active learning in the planetarium. Connecting People to Science ASP Conference Series. 457, 269–273.
• International Planetarium Society (2014). Retreived August 16, 2015. from: http://www.ips-planetarium.org/.
• Ivić, I., Pešikan, A., Antić, S. (2001). Aktivno učenje 2. Beograd: Institut za psihologiju.
• Jagger, M. (1959). Planetaria and their use for education – papers from symposium held in september 7–10, 1958. Cranbrook: Cranbrook Institute of Science.
• Kartal, V. (2014). TIMSS 2011 – Prirodne nauke – Pregled nastavnog programa i zbirka zadataka za 4. razred. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Klafki, W. (1999). Didaktika kao teorija obrazovanja u okviru kritičko-konstruktivne znanosti o odgoju. Didaktičke teorije (15–23). Zagreb: Educa.
• Krnjaja, Ž. (2009). Kontekst u učenju i podučavanju. Beograd: Zadužbina Andrejević.
• Lambert, M. N. & McCombs, L. B. (1998). How students learn – reforming schools through learner-centered sducation. Washington: American Psychological Association.
• Le Métais, Ј. (2003). International trends in primary education – INCA thematic study No. 9. London: Qualifications and Curriculum Authority.
• McCombs, B. (2003). A framework for the redesign of K-12 education in the context of current educational reform. Theory Into Practice. 2, 93–101.
• Milin, V. (2012). Povezanost koncepcije aktivnog učenja i savremenog shvatanja razgovora u nastavi. Pedagogija. 1, 31–43.
• Mitrović, M. (2014). Sociokulturni pristup nastavi i angažovanje pedagoga u nastavi. Nacionalni naučni skup Identitet profesije pedagog u savremenom obrazovanju (72–76). Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Pedagoško društvo Srbije.
• Mitrović, M., Radulović, L. (2014). Elementi za strategiju građenja kvaliteta nastave. U: Pavlović Breneselović, D., Krnjaja, Ž. i Radulović, L. (ur.). Pedagoški modeli evaluacije i strategije razvijanja kvaliteta obrazovanja (141–162). Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Mitrović, M., Radulović L. (2011). Način razumevanja i konceptualizovanja kvaliteta obrazovanja u nastavi. U: Kačavenda Radić, N., Pavlović Breneselović, D., Antonijević, R. (ur.). Kvalitet u obrazovanju (135–154). Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Nastavni program za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2015). Beograd: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
• Network for astronomy school education – NASE (2010). Retreived November 14, 2015. from: http://sac.csic.es/astrosecundaria/en/Presentacion.php.
• Pavlović-Babić, D., Baucal, A. (2013). Podrži me, inspiriši me – PISA 2012 u Srbiji: prvi rezultati. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
• Perhoniemi, T. (2006). The essence of the planetarium in the use of pedagogy. Planetarian. 1, 16–19.
• Pešikan, A. (2010). Savremeni pogled na prirodu školskog učenja i nastave. Psihološka istraživanja. 2, 157–184.
• Planetarian (2015). Retreived December 14, 2015. from: http://www.ips-planetarium.org/?page=plntrn.
• Reed, G. (1970). Is the planetarium a more effective teaching device than the combination of the classroom chalkboard and celestial globe?. School Science and Mathematics. 70, 487–492.
• Reed, G. (1972). A bibliography for planetarium education 1960–May 1972. In: International Society of Planetarium Educators Special Report (7–27). New York: International Society of Planetarium Educators.
• Reed, G. & Campbel, J. R. (1972). A Comparison of the effectiveness of the planetarium and the classroom chalkboard and celestial globe in the teaching of specific astronomical concepts. School Science and Mathematics. 70, 368–374.
• Roche, H. R. (1960). Planetariums and their use for education symposium. Cleveland: The Cleveland Museum of National History.
• Rose, D. E. (2012). Context-based learning. In: Encyclopedia of the sciences of learning, Springer Science+Business Media, LLC 2012. Retreived September 21, 2015. from: https://nclstage2projects.files.wordpress.com/2012/02/context-based-learning.pdf.
• Slater, F. T. (2008). The first big wave of astronomy education research dissertations and some directions for future research efforts. The Astronomy Education Review. 1, 1–12.
• Small, K. J. & Plummer, J. D. (2010). Survey of the goals and beliefs of planetarium professionals regarding program design. Astronomy Education Review. 9, 22–31.
• Sneider, C. (1990). Planetarium activities for student’s success. Los Angeles: Lawrence Hall of Science, University of California 4, Berkeley.
• Stanić, N. (2009b). Planetarijumi, zvezdani bioskopi i njihov značaj za popularizaciju astronomije. Zbornik radova sa konferencije Društvo znanja (269–287). Beograd: Zadužbina Ilije M. Kolarca.
• Stanić, N. (2010b). Prilog metodici nastave geografije za V razred – od Sunčevog sistema do dalekih galaksija. Globus. 35, 155–159.
• Stanić, N. (2014). Škola kao prozor u svemir. Beogradski geografski list. 1, 34–35.
• Stanić, N., Otašević, A., Aleksić, J. (2014). Mobilni planetarijum kao nastavno sredstvo i sredstvo za komunikaciju. Zbornik radova XVII Nacionalne konferencije astronoma Srbije, u štampi. Beograd: Astronomska opservatorija u Beogradu.