др Зорана Опачић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, имејл: zorana.opacic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXVIII, 2015/4, стр. 18–28
doi:10.5937/inovacije1504018O

|PDF|

Резиме: У раду полазимо од културолошког приступа по којем значење књижевног дела проистиче из одређеног културног и друштвеног контекста. У књижевности за децу тај  контекст обухвата и представе о детињству унутар једне културе, а те представе су се значајно мењале кроз векове. Да проблем буде сложенији, творци представа о детињству, о претпостављеном читаоцу и, следствено томе, слици детета у књижевном тексту нису деца-реципијенти, већ одрасли. Због тога је било нужно испитивање како се мењао конструкт детињства у књижевним текстовима за децу и младе од 19. века до данас.
Питање уметничког доживљаја може се промишљати путем идентификације са светом књижевног дела, па смо испитивали чиме се она постиже и каква су интересовања данашњих читалаца. На примерима смо показали како идентификација читаоца са ликовима и догађајима у тексту у значајној мери бива обликована идеологијом текста. Oна се може односити на родне стереотипе, политичка уверења, национални идентитет, пожељни модел понашања или бити каналисана државном културном политиком, као што је то био случај у епохи социјализма. Показали смо сугестивну моћ коју идеологија може имати на дете-читаоца и коју ће, уколико није упућен да препозна вредносне ставове који извиру из текста, највероватније опажати на несвесном нивоу. Зато је важно да читаоце упућујемо да опажају скривене вредности текста, због чега је важно развијати читалачке навике и ослушкивати дечја читалачка интересовања унутар школског система и изван њега.
Кључне речи: слика детета у тексту, детињство као конструкт, претпостављени читалац, идентификација, идеологија.

Summary: In the paper, we are starting from the cultural approach according to which significance of a literary piece comes from certain cultural and social context. In literature for children, this context enhances notions about childhood within a certain culture and these notions have been changing through centuries. This issue is even more complex, owing to the creators of notions about childhood. They aim at the assumed readers, and therefore the image of the child in the literary text, but they are not children-recipients, but adults. Therefore, it has been necessary to research on the change of the construct of childhood in literary text for children and the young from the 19th century up to now. The issue of artistic creation can be contemplated through identification of the world of literary work, so we have investigated in which ways it can be achieved and what are the interests of contemporary readers, these examples have shown how identification of the reader with characters and occurrences in the text significantly becomes formed by the text ideology. It can refer to gender stereotypes, political orientation, national identity, desired model of behaviour or it can be channelled by state cultural politics, which was the case in the epoch of socialism. We have shown that ideology can have suggestive power over the child-reader, and which if he/she is not encouraged to recognize value attitudes, which come from the text, they are going to be recognized at the sub-conscious level. This is why it is important to direct the readers to concealed values of the text and this is why we should develop readers’ habits and be aware of children’s’ readers’ interests within the school system and outside it.

Key words: image of a child in the text, childhood as construct, assumed reader, identification, ideology.

Литература

• Alečković, M. (1966). Deset godina jugoslovenske literature za decu. Letopis Matice srpske, CXXXI, 376 (4), 364–385.
• Anonim (1952). Pismo iz Indije redakciji: I najmlađi u Indiji znaju za Titovu Jugoslaviju. Pioniri, zabavni dečji list, II, 24.
• Bainbridge, J., Oberg, D., Carbonaro, M. (2005). No text is innocent: Canadian children’s books in the classroom. Journal of Teaching and Learning, 3 (2), 1−14.
• Bužinjska, A., Markovski, M. P. (2009). Književne teorije XX veka. Beograd: Službeni glasnik.
• Ćopić, B. (1948). Teslin spomenik. Pioniri: list najmlađih u Jugoslaviji, XIV, 5.
• Ćopić, B. (1955). Raspjevani cvrčak. Svjetlost: Sarajevo.
• Đorđević, D. (2009). Nije lako biti dete. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Gavrilović, N. (2003). Uroš Nestorović – život i delo. Sombor: Učiteljski fakultet u Somboru.
• Hameršak, M., Zima, D. (2015). Uvod u dječju književnost. Zagreb: Leykam international d.o.o.
• Hollindale, P. (1988). Ideology and the Children’s Book. Signal: Approaches to Children’s Books, 55, 3−22.
• Idrizović, M., Jeknić, D. (1989). Književnost za djecu u Jugoslaviji. Sarajevo: Drugari.
• Kon, I. S. (1991). Dete i kultura. Beograd: ZUNS.
• Lesnik Oberstajn, K. (2013). Osnovi: šta je književnost za decu? Šta je detinjstvo. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (27–46). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Maricki, D. (prir.) (1978). Teorija recepcije u nauci o književnosti. Beograd: Nolit.
• Matijević, M., Georgiev, E. (2014). Kultura čitanja. Lazarevac: Biblioteka Dimitrije Tucović.
• Opačić, Z. (2011). Naivna svest i fikcija. Novi Sad: Zmajeve dečje igre.
• Opačić, Z. (2012). Povesti Gospože Dobronaravne (Poučitelni magazin za decu Avrama Mrazovića – posrba magazina Žan Mari Leprens de Bomon). U: Jovićević, T. (ur.). Tradicija prosvećenosti i prosvećivanja u srpskoj periodici (313–332). Beograd: Institut za književnost i umetnost.
• Opačić, Z. (2013). Ideologija i književnost u dečjoj periodici polovine 20. veka. U: Denić, S. (ur.). Književnost za decu i njena uloga u vaspitanju i obrazovanju dece školskog uzrasta (295–308). Vranje: Učiteljski fakultet u Vranju Univerziteta u Nišu.
• Rose, J. S. (1998). The Case of Peter Pan. The Impossibility of Children’s Fiction. In: Jenkins, H. (Ed.). The Children’s Culture Reader (95−109). New York: New York Press.
• Sarlend, Č. (2013). Nevinih nema: ideologija, politika i književnost za decu. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (61−86). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Sremac, S. (1963). Pop Ćira i pop Spira. Beograd: Prosveta.
• Stephens, J. (1992). Language and ideology in children’s fiction. New York: Longman.
• Tven, M. (1963). Doživljaji Toma Sojera. Sarajevo: Svjetlost.
• Votkins, T. (2013). Kontekst književnosti za decu: istorija i kultura. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (47–60). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Vranješević, J. (2015). Od učesnika do istraživača. Deca u participativnim istraživanjima. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
• Vučo, A., Raičković, S., Erić, D. (1980). Poeme. Beograd: Nolit, Prosveta, Zavod za udžbenike.