др Александар Милановић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, имеjл: aleksandar.jus@gmail.com
Иновације у настави, XXVIII, 2015/4, стр. 13–17
doi:10.5937/inovacije1504013M

|PDF|

Резиме: У раду се полази од типичних недоумица и нејасноћа при студентском разумевању појма фонема, везаних за њено поистовећивање са гласом и занемаривање њене апстрактне природе. При објашњењу се полази од сосировских појмова језика и говора, да би се на типичним примерима из савременог српског језика и његове историје објаснио значај разумевања фонолошких поставки за разумевање суштине језика као семиотичког система.

Кључне речи: фонема, фонологија, глас, фонетика, дистинктивно обележје, алофон, језик, говор, говорење.

Summary: This paper starts from typical perplexity and unclearness of students’ comprehension of the term phoneme, connected to its connection with the sound and neglecting its abstract nature. When explaining this, we are starting from source terms of language and speech, and in typical terms of contemporary Serbian, there are examples shown, explaining history and significance of phonological assumptions for understanding the essence of language as a semiotic system.

Key words: phoneme, phonology, sound, phonetics, distinctive feature, allophone, language, speech, talking.

Литература

• Jakobson, R. (1986). Šest predavanja o zvuku i značenju. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada.
• Malmberg, B. (1974). Fonetika. Sarajevo: Svjetlost.
• Paunović, Т. (2003). Fonetika i/ili fonologija. Niš: Prosveta.
• Subotić, Lj. (2002). Istorijska lingvistika. Novi Sad: Filozofski fakultet.