др Александар Јовановић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, имејл: aleksandar.jovanovic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXVIII, 2015/4, стр. 70–75
doi:10.5937/inovacije1504070J

|PDF|

Резиме: У првом делу овога текста разматра се појам „школски писац“, који спада у оне појмове о којима се готово све подразумева, а мало тога је написано. Од три уобичајена значења:  школски писац као чињеничка категорија (писац који је ушао у школски/наставни програм), наметнути писац који се чита само због обавезе, и писац и дело који су битни у образовању  младих људи, у раду се користи само треће. У другом делу рада се испитује заступљеност Ћопићевог дела у наставним програмима претходних деценија и данас и, најважније, његова  уметничка снага да делује на обликовање и образовање младих људи. „Јежева кућица“, „Мала моја из Босанске крупе“, Орлови рано лете, Башта сљезове боје управо су таква дела без  којих би наши школски програми књижевности били неупоредиво сиромашнији, а млади читаоци ускраћени за њихове уметничке и културне вредности.

Кључне речи: школски писац, школски/наставни програм, српска књижевност, ђачка лектира, Бранко Ћопић, образовна моћ књижевности, књижевност као вид националног и културног идентитета.

Summary: In the first part of this text, we are discussing the term “school writer”, which belongs to those terms which mean everything and not much is written about them. There are three  common meanings:school writer as a factual category (a writer whose pieces are included in the curricula), imposed writer whose pieces are read only because they are compulsory, and a writer  whose work is important for education of the young, in the paper, we are using only the third one. In the second part of the paper, we are studying the presence of work of Ćopić in the curricula of  the previous decades, and what is most important his art power on forming and educating the young is immense. „Ježeva kućica“, „Mala moja iz Bosanske Krupe“, Orlovi rano lete, Bašta sljezove  boje are the very pieces whcih absence would make our literature curricula poor, and young raders would be deprived of their art and cultrual values.

Key words: school writer, curriculum, Serbian literature, students’ extensive reading, Branko Ćopić, educational power of literature, literature as an aspect of national and cultural identity.

Извори

• Ćopić, B. (1956). Izabrane pripovetke. Novi Sad: Matica srpska.
• Ćopić, B. (2006). Čarobna šuma. Beograd: Srpska književna zadruga.
• Ćopić, B. (2003). Orlovi rano lete. Beograd: Kreativni centar.

Литература

• Jovanović, A. (2015). Književnost. Srpska kultura. U: Pijanović, P. (ur.). Leksikon obrazovnih termina (313−314, 758−761). Beograd: Učitelјski fakultet.
• Mikić, R. (1998). Nezemalјski vidici u Bašti slјezove boje. U: Mikić, R. (ur.). Opis priče – ogledi o umetnosti pripovedanja (113–131). Niš: Prosveta.
• Pengo B., Dubrovski, S. (2000). Kako predavati književnost. Metodika savremene nastave književnosti i srpskog jezika, 1, 15−24.
• Pijanović, P. (2005). Naivna priča – srpska autorska proza za male lјude i veliku decu, žanrovi i modeli. Beograd: Srpska književna zadruga.
• Popović, R. (2009). Put do mosta. Beograd: Službeni glasnik.
• Vukić, A. (1995). Slika sveta u pripovetkama Branka Ćopića. Beograd: Institut za književnost i umetnost.