др Милена М. Ивановић – Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини, имејл: milslavak@gmail.com

Иновације у настави, XXVII, 2014/1, стр. 105–117

doi:10.5937/inovacije1401135I

|PDF|

Резиме: Андрићеве приповијетке за дјецу, обухваћене збирком Деца, актуелним наставним програмима за основну школу у Републици Српској и Републици Србији предвиђене су као лектира за завршни разред основне школе (у Српској је то девети разред, а у Србији осми). Обрадом ових приповиједака у оквиру лектире ученици немају увид у њихов естетски, а ни етички ни сазнајни потенцијал. Сматрамо да се Андрићеве приповијетке за дјецу, уз одговарајућу припрему и наставника и ученика, могу успјешно обрадити на часу у старијим разредима основне школе користећи моделе стваралачке наставе. Ми смо као примјер узели приповијетку Деца, која би, с обзиром на своју комплексност, могла да буде обрађена на часу у осмом разреду основне школе у Српској (односно у седмом у Србији). Приповијетка говори о агресији као једном од лица дјечије игре, а којег дијете бива свјесно кад проблем идентитета почне рјешавати у оквиру дружине. Ученици узраста од тринаест или четрнаест година већ се и сами суочавају са оваквим проблемима, а имају и довољно теоријског предзнања и читалачког искуства да се окушају на овом штиву. Модел је и практично реализован у два одјељења осмог разреда ОШ „Свети Сава” у Фочи, а након тога је методом анкете, користећи анонимни анкетни упитник, провјерено у којој мјери је ова приповијетка ученицима разумљива и које њима блиске проблеме покреће. Добијени подаци показују да ученици јесу разумјели приповијетку Деца, да је она њима занимљива јер покреће проблеме идентитета јединке у дружини, вршњачког
насиља и прихватања различитости.

Кључне ријечи: Андрић, приповијетке за дјецу, иманентни приступ, стваралачка настава.

Summary: Stories for children included in his collection by Ivo Andric, are meant to be a reading material in the fi nal year of primary schools (in Srpska it is the ninth grade, and in Serbia it is the eighth grade) by current curricula for primary schools in both the Republic of Srpska and the Republic of Serbia. Dealing with these
stories only as reading material, students do not comprehend their aesthetic, ethical and cognitive potential. We believe that stories for children by Andric, with the proper preparation of both teachers and students, can successfully be dealt with in the senior classes of primary schools by using models of creative teaching. We took the short story Children as an example, which due to its complexity, could be taught in the eighth grade of primary schools in Srpska (and in the seventh grade in Serbia). Th e story is about aggression as one of the faces of children play that children become aware of, when they begin to resolve the problem of their identity within the peer group. Students at the age of 14 have already faced such problems, and they have suffi cient theoretical knowledge and reading experience to try their skills in this reading assignment. Th e model was practically implemented in two classes of the eighth-grade of “Sveti Sava“ primary school in Foča, and aft er that a survey using an anonymous questionnaire checked the extent to which the students understood the story and which problems close to them it raises. Th e results show that students did understand the story Children,
that it is interesting to them because it raises identity problems of the individuals in the peer group as well as the problems of bullying and the acceptance of diversity.

Key words: Andrić, stories for children, immanent approach, creative teaching.

Литература:

• Андрић, И. (1988). Деца. Сарајево: Свјетлост, Београд: Просвета.
• Андрић, И. (2008). Сабране приповетке (приредила: Ђукић Перишић, Ж.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Аристотел. (1955). Поетика. Београд: Нолит.
• Велек, Р. и Ворен, О. (1965). Теорија књижевности. Београд: Нолит.
• Вучковић, Р. (1974). Велика синтеза: о Иви Андрићу. Сарајево: Свјетлост.
• Мали речник традиционалних симбола (2000). (приредио: Лампић, М.). Београд: Либрето.
• Милатовић, В. (1996). Књижевно дело Иве Андрића у настави. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Милатовић, В. (2008). Настава српског језика и књижевности у трећем разреду основне школе (приручник за наставнике). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Николић, М. (1988). Методика наставе српскохрватског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Наставни план и програм за основну школу (2003). Бањалука: Министарство просвјете и културе Републике Српске (нова верзија на сајту: www.rpz-rs.org/index.php).
• Наставни план и програм за основне школе у Републици Србији (2011). www.еnastavnik.com/index.php
• Правилник о Наставном програму за четврти разред основног образовања и васпитања у Републици Србији (2011). (Сл. гласник РС – Просветни гласник, бр. 3/2006, 15/2006, 2/2008 и 3/2011 – др.правилник). http://www.pefj a.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Didaktika/2010– 2011/Pravilnik_o_nastavnom_programu_za_IV_razred_osnovnog_obrazovanja_i_vaspitanja.pdf
• Прелевић, Р. (1989). Андрић и Крлежа као писци детињства. Бања Лука: Глас.
• Радановић, Р. (1976). Огледи. Сарајево: Свјетлост.
• Русо, Ж. Ж. (1925). Емил или о васпитању. Београд: Књижарница Рајковића и Ћуковића.
• Idrizović, M. (1976). Književnost za djecu u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Svjetlost.
• Lotman, J. M. (1976). Strukturа umetničkog tekstа. Beogrаd: Nolit.