др Сања М. Маричић, Универзитет у Крагујевцу, имејл: sanjamaricic10@gmail.com
др Крстивоје М. Шпијуновић, Учитељски факултет у Ужицу

Иновације у настави, XXVII, 2014/1, стр. 21–30

doi:10.5937/inovacije1401021M

|PDF|

Резиме: Увођење образовних стандарда у почетну наставу математике представља један од покушаја да се та настава унапреди. С обзиром на то да они служе као основа за планирање, организовање и реализовање процеса учења, али и као основа за вредновање постигнућа ученика у тој настави, аутори су организовали истраживање с циљем да испитају мишљења и ставове учитеља о улози образовних стандарда у унапређивању почетне наставе математике. Резултати истраживања, добијени на узорку од двеста шеснаест учитеља, показују да: образовни стандарди, по мишљењу учитеља, доприносе унапређивању почетне наставе математике; највише доприносе успешнијој организацији редовне и допунске наставе, а њихови ефекти су нешто мањи у додатној настави; највише користи од образовних стандарда учитељи имају у процесу планирања наставе, осмишљавању активности ученика и избору садржаја за час, а најмање у процесу проверавања и оцењивања постигнућа ученика и вредновању сопственог рада.

Кључне речи: образовни стандарди, почетна настава математике, учитељ, унапређивање наставе.

Summary: Introduction of educational standards into the initial Mathematics teaching represents one of the attempts to improve this sort of teaching. Considering the fact that they serve as the basis for planning, organizing and realizing the process of learning, as well as the basis for evaluating students’ achievements in this teaching, the authors organized the research with the aim of studying thoughts and attitudes of teachers about the role of educational standards in improving initial Mathematics teaching. Results of the research, obtained at the sample of 216 teachers show that educational standards, according to teachers, contribute to improvement of initial Mathematics teaching, mostly contribute to more successful organization of regular and additional classes, and their eff ects are less than in additional classes. Teachers benefi t most from educational standards in the process of planning teaching, planning students’ activities and choosing the lesson’s contents, and the least in the process of checking and marking students’ achievements and evaluating own work.

Key words: educational standards, initial Mathematics teaching, teacher, improvement of teaching.

Литература:

• Гашић Павишић, С. (2012). Стандарди и исходи наставе природних наука у основној школи у Србији сагледаних у TIMSS контекстуалном оквиру. У: Маринковић, С. (ур.). Настава и учење: циљеви, стандарди, исходи (1–14). Ужице: Учитељски факултет.
• Гојков, Г. (2012). Индикатори постигнућа изванредности и образовни стандарди. У: Маринковић, С. (ур.). Настава и учење: циљеви, стандарди, исходи (85–100). Ужице: Учитељски факултет.
• Маричић, С. (2012). Образовни стандарди и унапређивање почетне наставе математике. У: Маринковић, С. (ур.). Настава и учење: циљеви, стандарди, исходи (535–548). Ужице: Учитељски факултет.
• Маричић, С., Шпијуновић К. (2013). Ставови учитеља о функцији и значају образовних стандарда у подизању квалитета почетне наставе математике. У: Николић, Р. (ур). Нaстaва и учење – квалитет васпитно-образовног процеса (445–454). Ужице: Учитељски факултет.
• Општи стандарди постигнућа – образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања – Математика. (2011). Београд: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
• Пешикан, А. (2012). Стандарди образовања као начин подизања квалитета образовања. Иновације у настави, XXV(1), 5–21.
• Станојевић, Д. (ур.) (2010). Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Математика. Београд: Министарство просвете Републике Србије, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
• Чапрић, Г. (ур.) (2009). Образовни стандарди за крај обавезног образовања. Београд: Министарство просвете Републике Србије, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
• Bašić, S. (2007). Obrazovni standardi – didaktički pristup metodologiji izrade kurikuluma. U: Previšić, V. (ur.). Kurikulum: teorija – metodologija – sadržaj – struktura (117–155). Zagreb: Zavod za pedagogiju, Školska knjiga.
• Hargreaves, A., Earl, L., Moore, S., Manning, S. (2001). Learning to Change: Тeaching Beyond Education and Standards. San Francisco: Jossey-Bass.
• Klieme, E., Avenarius, H., Blum, W., Döbrich, P., Gruber, H., Prenzel, M., Reiss, K., Riquarts, K., Rost, J., Tenorth, H., Vollmer, H. J. (2007). Zur Entwicklung nationaler Bildungsstandards. Berlin.
• Oelkers, Ј. (2005). Was sollen Bildungsstandards in der Schule? Retrieved 30.07.2012. from http://www.gei.de/ fi leadmin/bilder/pdf/Meldungen/Oelkers.pdf
• Palekčić, M. (2007). Od kurikuluma do obrazovnih standarda. U: Previšić, V. (ur.). Kurikulum: teorija – metodologija – sadržaj – struktura (39–115). Zagreb: Zavod za pedagogiju, Školska knjiga.