Špela Kunčič, PhD, Prežihov Voranc Primary School, Ljubljana, имејл: spela.kuncic@gmail.com
Cveta Razdevšek Pučko, PhD, Jože Rugelj, PhD, University of Ljubljana, Faculty of Education

Иновације у настави, XXVII, 2014/1, стр. 7–20

doi:10.5937/inovacije1401007K

|PDF|

Summary: The Internet undoubtedly represents a technological invention aff ecting the way people communicate, access information, and gain knowledge. For the younger generations, who grew up and live with the Internet, it is of paramount importance that it properly supplements and aids the classical education practice. Th is paper presents selected results and discusses experiences obtained in a comprehensive action research study dealing with the investigation of opportunities for the application of a web log in the fi rst educational period of primary school. Th e main purpose of educational innovation is to encourage pupils to become active participants and creators of their own social learning environment, where knowledge is represented and shared in the form of various authentic materials and refl ections. Th e results of the study reveal that a computer with the appropriate educational soft ware, and especially a web log, can be applied as an eff ective teaching and motivational tool to help achieve curriculum objectives, contributes to the development of digital literacy, and supports the acquisition of refl ection skills. Competent use of modern educational technologies therefore stimulates new ways of thinking, while the acquired knowledge not only helps achieve the educational objectives, but also breaks new ground for active participation in the information society.

Key words: action research, weblog, motivation, digital literacy, reflection.

Сажетак:

Дидактичка вредност веб-лога у првом циклусу основног образовања
У овом раду је представљена иновација у форми веб-лога (web log), која се користи као подршка педагошком раду у првом циклусу основног образовања. Она је заснована на концептима двеју форми: презентације и електронског портфолија, тј. компјутерске колекције артефаката која показује шта су појединци или групе учили и проучавали током одређеног временског периода. За разлику од класичне презентације портфолија, у којој је садржај приказан у фолдерима или на папирима, веб-лог омогућава учесницима образовног процеса да креирају, складиште и приказују свој рад користeћи информационо- комуникационе технологије (ИКТ). Они омогућавају документовање процеса учења и публиковање чланака на различите начине и у различитм форматима укључујући статични
веб-пејџ (static web page) и блог (blog). Укључивање модерног ИКТ-а у образовни систем, са акцентом на креирању и коришћењу образовног веб-лога, представља новину у словеначком образовном окружењу. Циљ овог истраживања био је да се истражи употреба ИКТ-а у образовању и да се представи модел за његову примену на основношколском нивоу. Уз иновирање и процењивање дидактичке вредности веб-лога, посебна пажња је дата развоју дигиталне писмености и
вештинама рефлексије. Квалитативно акционо истраживање обухватило је двадесет ученика и њихових родитеља из једног одељења деветогодишње основне школе у Љубљани, у Словенији. Истраживање је трајало три године и односило се на први циклус основношколског образовања (тј. од првог до трећег разреда) и свака година је одговарала једном акционом кораку. Акциони кораци су обухватили спирални процес и у сваком је било планирања, акције и процене постигнутих резултата (Kemmis and McTaggart, 1991; Vogrinc and Valenčič Zuljan, 2009). Учитељ је имао улогу наставника истраживача и користио је нестандардне упитнике, нестандардне семиструктурисане групне интервјуе, анализе докумената и опсервацију као методе квалитативног истраживања. Током периода развоја педагошке иновације сви кораци су били добро осмишљени и забележени, док су верификација и кредибилност резултата истраживања били поткрепљени следећим стратегијама: дуг период сакупљања података, употреба триaнгулације, прецизно планирање процеса истраживања, консултације и поновљене презентације резултата стручној публици. Потписана овлашћења су узета од родитеља ученика који су учествовали у истраживању, као и електронска публикација материјала коју су ученици саставили. Компјутер са одговарајућим софтвером и приступ интернету били су обезбеђени за ово истраживање. При првом акционом кораку креиран је портфолио у коме су били материјали у различитим електронским форматима. Али, како се прикупљањем материјал  повећавао, примењен је вођен рефлексивни процес у коме су ученици критички испитивали сакупљене материјале и рефлектовали своју инклузију директно на веб-лог. Пошто циљ веб-лога није био само складиштење фајлова са подацима, статични веб-пејџ је креиран и објављен на интернету. У овом процесу коришћен је известан број одговарајућих софтверских алата ради дизајнирања јасног и једноставног интерфејса, постављања хијерархијске структуре, дефинисања шеме колора и конструисања графичке шеме прилагођене нивоима знања ученика. Национална академска мрежа ARNES изабрана је за постављање веб-сајта. Полазна тачка за други акцијски корак била је одређена екстензивном употребом различитих ИКТ-а ради задовољавања образовних циљева и побољшавања електронске
писмености. Стога, креирани веб-лог и употребљени дидактички софтвер комбиновани су са традиционалним методама поучавања за различите школске предмете. На овај начин, веб-лог није више користио само као онлајн албум артефаката већ је све више добијао литерарну функцију. Док је претраживање нета постало део различитих активности, ученицима су представљени имејл и инстант поруке. На крају године проверили смо, посебно дизајнираном листом провере, циљева учења (NET 1998; Hyun, 2005) и да ли је достигнут ниво основне дигиталне писмености. Појављивање блогова који су неоспорно имали неке атрибуте веб-логова представљало је основу трећег акционог корака. На овом кораку направљен је веб-лог заснован на блогу. За провајдера је изабран Edublogs, чије су услуге биле бесплатне и без комерцијалних реклама. Систем блога омогућава бржи и лакши начин хронолошки одређеног публиковања садржаја мултимедија, уз дељење одговарајућих веб-линкова (blogroll) и инклузију малих апликација (widgets). Пошто је наш циљ био да активно укључимо ученике и њихове родитеље у процес креирања блогова, као и да пратимо трендове комуникације на интернету, нови веб-сајт са личним блоговима ученика је креиран.
Резултати акционог истраживања откривају да одговарајућа употреба савремених образовних технологија осавремењује традиционални начин поучавања и омогућује ученицима да стичу веће и шире знање. Изгледа да рационална употреба педагошких иновација може да буде мотивационо оруђе у поучавању, омогућавајући ученицима да постигну образовне циљеве, развију дигиталну писменост и стимулишу критичку рефлексију. Штавише, помаже ученицима да постану свесни процеса учења и напредовања током одређеног времена. Узимајући у обзир све ово, резултати истраживања трију акционих корака откривају да образовање, засновано на ИКТ-у, може само да буде додатак традиционалном начину поучавања. Али упркос свим ограничењима, модерна оруђа и сервиси чине ефикасну допуну класичном образовању отварањем простора за показивањем индивидуалних вештина, способности и компетенција за доживотно учење. Са друге стране, знање које се стекло током овог истраживања, уз бројна позитивна открића и повратну информацију учесника, представља солидну базу за даља истраживања и образовну праксу.

Кључне речи: акционо истраживање, веб-лог, мотивација, дигитална писменост, рефлексија.

References:

• Barrett, H. and Garrett, N. (2009). Online Personal Learning Environments: Structuring Electronic Portfolios for Lifelong and Life Wide Learning. On the Horizon, 17 (2), 142–152.
• Barrett, H. (2007). Researching Electronic Portfolios and Learner Engagement: Th e REFLECT Initiative. Journal of Adolescent and Adult Literacy, 50 (6), 436–449.
• Barrett, H. (2006). Researching and Evaluating Digital Storytelling as a Deep Learning Tool. Th e Refl ect Initiative. Retrieved January 18, 2014 from http://helenbarrett.com/portfolios/SITEStorytelling2006.pdf.
• Brečko, B. N. and Vehovar, V. (2008). Informacijsko-komunikacijska tehnologija pri poučevanju in učenju v slovenskih šolah. Ljubljana: Pedagoški inštitut.
• Carrington, V. and Robinson, M. (2009). Digital Literacies: Social Learning and Classroom Practices. Los Angeles: Sage, London: UKLA, cop.
• Danielson, C. and Abrutyn, L. (1997). An Introduction to Using Portfolios in the Classroom. Alexandria, Virginia: ASCD.
• Davies, J. A. and Merchant, G. (2009). Web 2.0 for Schools: Learning and Social Participation. New York: Peter Lang Publishing.
• Du, H. and Wagner, K. (2007). Learning with Weblogs: Enhancing Cognitive and Social Knowledge Construction. IEEE Transactions on Professional Communication, 50 (1), 1–16.
• Hartnell Young, E. and Morriss, M. (2007). Digital Portfolios: Powerful Tools for Promoting Professional Growth and Refl ection. Th ousand Oaks: Corwin Press.
• Henry, J. and Jones, B. (2006). Interactive Learning Fails Reading Test. Retrieved February 20, 2014 from http://www.smh.com.au/news/technology/interactivelearning-flops/2006/01/09/1136771500779.html. Hyun, E. (2005). A Study of 5 to 6 Year Old Children’s Peer Dynamics and Dialectical Learning in a Computer-Based Technology-Rich Classroom Environment. Computers & Education, 44 (1), 69–91.
• ISTE (1998). Technology Foundation Standards for Students. Retrieved January 11, 2014 from http://www.iste.org/docs/pdfs/nets_for_students_1998_standards.pdf?sfvrsn=2.
• Kemmis, S. and McTaggart (1991). Načrtovalnik akcijskega raziskovanja. In: Kemmis, S. et al. (ed.). Kako se lotimo akcijskega raziskovanja v šoli (7–40). Radovljica: Didakta, Slovensko društvo pedagogov.
• Kigozi Kahiigi, E. et al. (2008). Exploring the e-Learning State of Art. Electronic Journal of e-Learning, 6 (2), 77–88.
• Kim, H. N. (2008). Th e Phenomenon of Blogs and Th eoretical Model of Blog Use in Educational Contexts. Computers & Education, 51 (3), 1342–1352.
• Krek, J. and Vogrinc, J. (2007). Učitelj
  raziskovalec vzgojno-izobraževalne prakse. In: Krek, J. et al. (ed.). Učitelj v vlogi raziskovalca: akcijsko raziskovanje na področjih medpredmetnega povezovanja in vzgojne zasnove v javni šoli (23–57). Ljubljana: Pedagoška fakulteta.
• Lapuh Bele, J. and Rugelj, J. (2007). Blended Learning – An Opportunity to Take the Best of Both Worlds. International Journal of Emerging Technologies in Learning, 2 (3), 1–5.
• Lorenzo, G. and Ittelson, J. (2005). An Overview of Eportfolios. Educause Advancement of Learning through IT Innovation Series. Retrieved February 4, 2014 from http://net.educause.edu/ir/library/pdf/eli3001.pdf.
• Marentič Požarnik, B. (2001). Uspešna prenova terja enakopravnejši položaj »alternativne« raziskovalne paradigme in učitelja raziskovalca. Sodobna pedagogika, 52 (2), 64–80.
• Razdevšek Pučko, C. (1997). Vpliv kognitivne psihologije na spremembo paradigme preverjanja in ocenjevanja znanja. Pedagoška obzorja, 6 (4), 127–141.
• Redecker, C. et al. (2009). Learning 2.0: Th e Impact of Web 2.0 Innovations on Education and Training in Europe. Final Report. Retrieved January 16, 2014 from http://ftp.jrc.es/EURdoc/JRC55629.pdf.
• Reynolds, N. (2000). Portfolio teaching: a guide for instructors. Boston; New York: Bedford/St. Martin’s, cop.
• Roblyer, M. D. (2006). Integrating Educational Technology into Teaching. Upper Saddle River: Pearson.
• Vogrinc, J. and Valenčič Zuljan, M. (2009). Action Research in Schools-An Important Factor in Teachers’ Professional Development. Educational studies, 35 (1), 53–63.
• Young, J.R. (2005). Professors Give Mix Reviews of Internet’s Educational Impact. Retrieved January 14, 2014 from http://chronicle.com/article/Professors-Give-Mixed-Reviews/13019.