Zdzisława Zacłona, PhD, State Higher Vocational School in Nowy Sacz, Poland, e-mail: briw@pwsz-ns.edu.pl

Иновације у настави, XXVII, 2014/4, стр. 72–80

doi:10.5937/inovacije1404072Z

|PDF|

Abstract: The 21st century education should be seen as a lifelong process. Lifelong learning becomes the foundation of human knowledge, their activity, ability to live in a society, but also to create yourself and your own existence. With the growing awareness of the aging population in Europe, the issues of education and active aging have been discussed for years. Th e announcement by the European Parliament and the Council that year 2012 would be the European Year for Active Ageing and International Solidarity is the appreciation of potential in the hands of senior citizens and the elderly, as well as the opening up to their needs. Poland’s parliamentary upper house, the Senate, had recognized senior education as important for the state and declared 2012 the Year of Universities of the Th ird Age. A large number of UTA students in Poland, a rich and diverse range of educational and activating activities, as well as taking initiative, reinforce the belief that the period of late maturity through an active lifestyle prevents exclusion from the community and improves the quality of life by giving it a valuable meaning.

Key words: lifelong learning, active aging, university of third age.

Целоживотно учење – активно старење на пољским универзитетима трећег доба
Образовање у XXI веку треба посматрати као доживотни процес. Целоживотно учење постаје темељ људских знања и активности, важан сегмент друштвеног живота, али и могућност за самоостварењем. Активни животни стилови спречавају искљученост припадника трећег доба из друштвене заједнице и побољшавају квалитет њиховог живота. Препознајући образовање старијих као област од стратешког значаја, пољски Сенат је 2012. годину прогласио годином Универзитета трећег доба. Образовање је од суштинског значаја за свако друштво. Живот заснован на стицању знања и информисаности омогућава лакше укључење у токове глобализације. У све сложенијим друштвеним односима, учење одражава став према животу и према себи. Оно се одиграва у званичним институцијама, као  јединицама образовног система, али укључује и читав спектар неформалног (природног) стицања знања. Са практичне тачке гледишта, могућности за учењем – сагледане као развијање нових облика понашања – нису узрастом ограничене. Образовање у XXI веку треба посматрати као доживотни процес који има за циљ развијање знања, способности, личних и колективних вештина, али и као вид самоуздизања, очувања личног здравља, преношења културног наслеђа и бриге за подмлатком. Европа се годинама бави проблематиком образовних система, општих знања и целоживотног учења. Идеја о формирању универзитета трећег доба потекла је у Француској још 1973. године, а са трансформацијом политичких система и њихов број почиње да расте. Ослањајући се на кључне документе Европске уније, Пољска показује посвећеност овој проблематици у свом друштву предузимајући кораке и иницијативе у области целоживотног учења и активирању старије популације, што, на првом месту, подразумева спречавање њихове дискриминације и друштвене маргинализације. Динамика и развој Универзитета трећег доба у Пољској уверавају нас да нису само млади фаворизовани у домаћој образовној политици. Тако их је 2007. години у Пољској било већ сто двадесет пет. Иницијативе и преданост многих у развоју ових организација и посвећеност раду у њима показују да постоји друштвена потреба за придавањем већег значаја универзитетима трећег доба. Било да функционишу као невладине организације, као део структуре званичног система високог образовања или у оквиру локалних самоуправа, универзитети трећег доба представљају значајне институције које образовањем нуде вишеструке могућности активирања старијих. И сама јавност пред ове универзитете поставља врло конкретне захтеве. Стога, њихово финансирање и обезбеђење кадрова представљају веома важна питања. Целоживотно учење треба посматрати као процес од друштвеног значаја. Оно служи како бисмо побољшали квалитет живота, ојачали смисао друштвене одговорности, поштовали себе и друге и развијали осећај испуњености током свог битисања. Универзитети трећег доба најпопуларнији су облик образовања одраслих, стога ће у пољском друштву генерација 50+ попримати све већи значај. Образовни програми за ову популацију укључују питања од значаја за савремено друштво, као што су: глобализација, европеизација, компјутеризација или комуникација. Тиме се такође умањује изолација старијих. Једнако важан циљ универзитета трећег доба је очување психофизичке ефикасности старијих што је могуће дуже након њиховог пензионисања. То се постиже разним интелектуалним, когнитивним и физичким активностима. Развијање и неговање квалитетних животних навика, као и подизање свести о потребама старијих за свакодневним активностима, спада у превентив не геронтолошке мере и промовисање здравих животних стилова. Укљученост у живот друштвене заједнице, такође, представља веома значајан елемент менталног здравља. Подстицај старијима да се активирају на друштвеном, културном, образовном и политичком плану подстиче их на укључивање у смислене активности у непосредном окружењу или широј друштвеној средини. Тиме се на најбољи начин ангажују потенцијали старијих, њихова животна мудрост и дугогодишње радно искуство. Међугенерацијска интеграција још један је од битних циљева  универзитета трећег доба. Ефикасни видови овакве сарадње постоје и на међународном и међууниверзитетском плану. Литература из области андрагогије указује на две основне функције универзитета трећег доба: образовну и рекреативно-интегративну. Прва укључује активности попут: организације сопственог времена, побољшања глобалне и људске перспективе, задовољења когнитивних потреба, споја животних искустава са новостеченим знањима, што све води ка рационалном планирању сопственог старења и задовољавајућим видовима разоноде. Друга функција подразумева значајну изградњу веза у виду солидарности, љубазности, пријатељства у породици, друштву, земљи и међу генерацијама. Активности универзитета трећег доба у Пољској усмерене су ка укључивању старијих суграђана у процес целоживотног образовања. Слојевите и разноврсне активности водећих универзитета овог типа дају добар пример покретања,  интегрисања и подстицања разних видова менталног, физичког, друштвеног, културног и здравог облика ангажовања. Ове институције настоје да старијима обезбеде пристојне и добре услове током њиховог зрелог доба, као и да у друштву развију позитивну слику о генерацији 50+.

References:

• Abramowicz, W. (2002). Obywatele globalnego społeczeństwa informacyjnego [in:] Polska w drodze do globalnego społeczeństwa informacyjnego. Warsaw: UNDP.
• Aleksander, T. (1996). Społeczne uzasadnienie konieczności edukacji dorosłych. Adult Education, No. 2.
• Banach, Cz. and Rajkiewicz, A. (2002). Najpilniejsze problemy do rozwiązania w systemie edukacji w latach 2004−2015 [in:] Strategia dla Polski po wejściu do Unii Europejskiej na lata 2004−2015. Warsaw: Forecasting Committee ”Poland 2000 Plus“ at Polish Academy of Sciences.
• Borczyk, W., Nalepa, W., Knapik, B. and Kanpik, W. (2012). Standardy działania Uniwersytetów Trzeciego Wieku w Polsce. Nowy Sącz: Polish Federation of Associations of the Universities of the Th ird Age.
• Delorsa, J. (ed.) (1998). Edukacja – jest w niej ukryty skarb. Warsaw: SOP.
• Drożdż, M. (2009). Edukacyjna i rekreacyjno-kulturalna funkcja Uniwersytetów Trzeciego Wieku. In: Bulzak, A. (Ed.). Kapitał intelektualny osób aktywnych zawodowo. Formy i metody zarządzania czasem poprzez ustawiczne kształcenie dorosłych. Nowy Sącz: WSB – National-Luis University.
• Lenart, M. (2009). Raport z diagnozy uniwersytetów trzeciego wieku w Polsce. Nowy Sącz: Polish Federation of Associations of the Universities of the Th ird Age.
• Polska w drodze do globalnego społeczeństwa informacyjnego. Raport o rozwoju społecznym. Program Narodów Zjednoczonych ds. Rozwoju (UNDP) (2002). Warsaw.
• Raport o stanie państwa, the Government Centre for Strategic Studies (2004). Warsaw.
• Schimanek, T. (2012). Europejski Rok Aktywności Osób Starszych i Solidarności Międzypokoleniowej. Warsaw: Social institutions in collaboration with the Academy for the Development of Philanthropy in Poland (as ordered by the Ministry of Foreign Aff airs).
• Steuden, S. (2011). Psychologia starzenia się i starości. Warsaw: Scientifi c Publisher PWN.
• Suchodolski, B. (2003). Edukacja permanentna, rozdroża i nadzieje. Warsaw: TWWP.
• Faure, E. (Ed.) (1975). Uczyć się, aby być. Warsaw: Scientifi c Publisher PWN.
• Zacłona, Z. (2006). Radość życia czyni życie pięknym. Nowy Sącz: Sadecki University of Th ird Age.