др Младен Вилотијевић, Српска академија образовања, Београд, имејл: vilotije35@gmail.com
др Нада Вилотијевић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет

Иновације у настави, XXVII, 2014/4, стр. 21–30

doi:10.5937/inovacije1404021V

|PDF|

Резиме: У образовању, више него у другим областима, веома је важан не само исход него и пут до исхода. Од два иста резултата више вреди онај до ког се дошло помоћу најадекватнијих иновативних модела који подстичу ученике да самостално стичу знања, да властитим мисаоним напорима савлађују тешкоће, а не да резултат добијају у готовом облику путем пре давачке, репродуктивне наставе. Дидактички прикладнији поступци разви јајуће наставе доприносе осамостаљивању ученика, привикавају их да науче како треба учити. Потребно је, применом ком плексног система вредновања, пратити и вредновати не само резултат већ и процес долажења до тог резултата. У раду се указује на моделе развијајуће наставе и моделе комплексног система вредновања.

Кључне речи: вредновање резултата учења, вредновање процеса учења, модели развијајуће наставе.

Summary: In education, more than in other areas, the outcome is signifi cant, but even more the procedures preceding the outcome. When we compare two same results, the more valuable one is the model which encourages students to gain knowledge individually, based on personal thoughtful eff orts, to pass all the obstacles, and not to get
the results from lectures, i.e. reproductive teaching. Didactically, more appropriate approaches to developing teaching contribute to students’ independence, teach them how to learn. It is important by the application of the complex system of evaluating to follow and evaluate not only the result but also the process preceding the result.
The paper points at the models of developing teaching and the models of complex evaluating system.

Key words: evaluating results of learning, evaluating the process of learning, models of developing teaching.

Литература:

• Вилотијевић, М. (1992). Вредновање педагошког рада школе. Београд: Научна књига.
• Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2008). Иновације у настави. Врање: Учитељски факултет.
• Вилотијевић, Н. (2009). Вредновање и школски курикулум. Образовна технологија, 4.
• Вилотијевић, Н. (2011). Системност наставе као макродидактичка иновација. Образовна технологија, 2.
• Вилотијевић, Н. и Вилотијевић, М. (2010). Конструктивистички приступ образовању и усавршавању наставника за њихове улоге у школи. Научни скуп „Образовање и усавршавање наставника“ – дидактичко-методички приступ. Ужице: Учитељски факултет.
• Вилотијевић, Н. (2011). Системност наставе у различитим дидактичким правцима. Методичка пракса, 2.
• Вуд, Џ. (1996). Ефикасне школе. Београд: Центар за усавршавање руководилаца у образовању (ЦУРО).
• Герин, Д. (1999). Препреке и отворени путеви учења. Иновације у настави, 1.
• Делор, Ж. (1996). Образовање скривена ризница (извештај Унеска). Београд: Мини старство просвете Републике Србије.
• Дјуи, Џ. (1934). Педагогика и демократија. Београд: Геца Кон.
• Денисон, Џ. (1996). Технологија, високо образовање и економија. У: Недељковић, Ч. (ур.). Путеви образовања. Београд.
• Сузић, Н. (2001). Интеракција као вид поучавања и учења. Образовна технологија, 3–4.
• Тофлер, А. (1997). Шок будућности. Београд: Грмеч.
• Загвоздкин, В. К. Теоретске основе учења путем стварања учеће средине. http://lerner.edu3000.ru/zagvozdkin.htm.
• Deming, W. E. (1993). Th e New Economics for Industry. Gornment, Education Cambridge, Ma: Massachustts Institute of Technology.
• Elklit, A. (1996). Univerzitetska nastava kao propovеdni ritual. U: Nedeljković, Č. (ur.). Putevi obrazovanja. Beograd.
• Greene, B. (1966). Nove paradigme za stvaranje kvalitetne škole. Zagreb: Alinea.
• Klafk i, V. (1965). Studien zur Bildungstheorieund Didaktik. Berlin.
• Lewis, R. & Smit, D. (1998). Totalni kvalitet u visokom obrazovanju. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.