Mailizar Mailizar, Lecturer, Syiah Kuala University, Indonesia, PhD student University of Southampton, Southampton Education School, Southampton, UK
Manahel Alafaleq, PhD student, University of Southampton, Southampton, Education School, Southampton, UK
Lianghuo Fan, PhD, University of Southampton, Southampton, Education School, Southampton, UK, e-mail: L.Fan@southampton.ac.uk

Teaching Innovations, 2014, Volume 27, Issue 3, pp. 58–68

doi:10.5937/inovacije1403058M

|PDF|

Abstract: Indonesia has the fourth largest education system in the world in terms of student population; yet due to a variety of reasons, internationally there is little literature available about Indonesian education, particularly in its historical change and development. Th is paper focuses on Indonesian national school mathematics curriculum, and provides a historical overview and documentation of the reform and evolution of the mathematics curriculum in modern Indonesia. Both external and internal factors in relation to Indonesian education that have infl uenced the mathematics curriculum reform and development in this period of time are examined and their implications to general mathematics curriculum reform and development are discussed in the paper.

Key Words: history of mathematics education, Indonesia mathematics education, mathematic curriculum reform and development.

Историјски осврт на математичку курикуларну реформу и развој у модерној Индонезији
Индонезија је четврта земља у свету из области образовног система и популације ученика, мада у свету постоји врло мало литературе о индонежанском образовању, нарочито оне која се тиче историјских промена и развоја од њене независности 1945. године. У овом раду се осврћемо на историју математичке курикуларне реформе и развоја у модерној Индонезији, пре свега кроз националне курикуларне материјале, документа у вези са националном политиком и доступном литературом, и даље − до историјског осврта и документације реформе и еволуције математичког курикулума у индонежанским школама. Заснован на нашем осврту и анализи, ова модерна историја индонежанског математичког курикулума може да се подели у пет фаза: 1) Предмодерни математички курикулум (пре 1975), који је превасходно био базиран на засебним математичким стандардима, као што је алгебра, геометрија и тригонометрија. У овом курикулуму није обраћано довољно пажње на односе између различитих математичких тема; 2) Модерни математички курикулум (1975), на који је много утицала модерна математика или „нова математика“ наглашавајући структуралистички приступ. Као и у многим другим земљама, и у Индонезији је прихваћено да модерна математика, која је заснована 1975. године, доводи до проблематичних ситуација у школама; 3) Технолошки интегрисан курикулум (1984), који заправо нема битних промена у смислу опште покривености математичких тема у поређењу са претходним курикулумом. Мада су нове карактеристике овог курикулума следеће: прво, увођење калкулатора у курикулум је сигнал првог покушаја интеграције модерне технологије у математичко поучавање и учење у индонежанским школама. У овом случају, то називамо „технолошки интегрисаним курикулумом“. Друго, постоји знатна разлика у следу и структури математичког садржаја у курикулуму. Треће, спирални приступ је педагошки приступ који је био усвојен у новом курукулуму; 4) Курикулум који се заснива на повратку на основе (1994). Курикуларна реформа у Индонезији 1994. године означена је променом у курикуларном садржају и наставним принципима, нарочито на основношколском нивоу. Од циљева учења математике, у овом курикулуму је већ обраћано много пажње на критичке аспекте математичког образовања, као што је развијање вештина резоновања и оних који се тичу стварних животних проблема, у поређењу са претходним курикулумом. У математичком садржају основне промене су начињене и нагласак је на усавршавању елементарне математике, нарочито на основношколском нивоу, на коме се више пажње посветило „традиционалној математици“, са нагласком на вештине рачунања, а неке „модерне“ теме, као што је, на пример, теорија скупова, нису више биле у фокусу курикулума. Зато га називамо „курикулумом који се заснива на повратку на основе“; 5) Курикулум редукованог садржаја (1999) јесте ревизија претходног курикулума и настао је, пре свега, смањивањем броја математичких тема, јер је курикулум из 1994. године сматран претрпаним и недовољно флексибилним и наставници нису могли да пронађу довољно простора за развијање ученичке креативности у активностима учења и поучавања. То је поједностављење курикулума из 1994. године, и једна од најважнијих карактеристика новог курикулума је редукција такозваних тема које нису битне и основне. Можемо да закључимо да су индонежанске математичке курикуларне реформе умногоме биле под утицајем и у складу са трендовима других земаља, и следећа два става су нарочито битна. Прво, није постојао оквир националног математичког курикулума који је водио земљу у реформисање курикулума. Друго, постојала је врло слаба процена потреба у реформисању курикулума у прошлости, и наше мишљење је да начин којим се води процена потреба у одређеном образовном, економском и друштвеном контексту питање које треба да буде врло битно за математичке курикуларне реформе и развој, како у Индонезији, тако и у другим земљама.

Кључне речи: историја математичког образовања, индонежанско математичко образовање, математичка курикуларна реформа и развој.

References:

• Armanto, D. (2002). Teaching multiplication and division realistically in Indonesian primary schools: A prototype
  of local instructional theory. Unpublished doctoral dissertation, University of Twente, Enschede, Th e
  Netherlands.
• Bjork, C., & Tsuneyoshi, R. (2005). Education reform in Japan: Competing visions for the future. Phi Delta
  Kappan, 86(8), 619-623.
• Cockcroft , W. H. (1982). Mathematics Counts. London: HMSO.
• Depdikbud [Ministry of Education and Culture]. (1976). Kurikulum sekolah menengah 1975: GBPP bidang
  studi Matematika [Secondary School Curriculum 1975: Mathematics Subject]. Jakarta: Balai Pustaka.
• Depdikbud [Ministry of Education and Culture]. (1987). Kurikulum dan GBPP bidang studi Matematika SD,
  SMP, dan SMA [Curriculum and curriculum implementation guide: Mathematics for primary, junior high,
  and senior high school]. Jakarta: Author.
• Depdikbud [Ministry of Education and Culture]. (1994). Kurikulum Pendidikan Dasar 1994 [Basic Education
  Curriculum 1994]. Jakarta: CV. Aneka Ilmu.
• Depdikbud [Ministry of Education and Culture]. (1994). Curriculum implementation guide. Jakarta: MOEC.
• Depdikbud [Ministry of Education and Culture]. (1999). Kurikulum pendidikan dasar [Basic education curriculum].
  Jakarta: Dirjen Didasmen, Departemen Pendidikan dan Kebudayaan.
• Depdikbud [Ministry of Education and Culture]. (1997). Statistik persekolahan 1995/1996 [School Statistics].
  Jakarta: Author.
• Fauzan, A. (2002). Applying realistic mathematics education in teaching geometry in Indonesian primary
  schools. Unpublished doctoral dissertation, University of Twente, Enschede, Th e Netherlands.
• Flavell, J. (1967). Th e developmental psychology of Jean Piaget. New York: D. Van Nostrand.
• Haji, S. (1994). Diagnosis kesulitan siswa dalam menyelesaikan soal cerita di kelas V SD Negeri Percobaan
  Surabaya (tesis) [Diagnosis of student diffi culties in solving word problems in class V SD Negeri Surabaya
  Experiment (thesis)]. Malang, Indonesia: IKIP Malang.
• Jailani, J. (1990). Suatu studi pengadaan terapan matematika pada siswa SMP Negeri di Kodya Yogyakarta
  (tesis) [A study of the use of applied mathematics at the Junior High School students in the District of Yogyakarta
  (thesis)]. Malang, Indonesia: IKIP Malang.
• Kilpatrick, J. (2012). Th e new math as an international phenomenon. ZDM-Th e International Journal on
  Mathematics Education, 44, 563–571.
• Levin, B. (2008). Curriculum policy and the politics of what should be learned in school (in) Handbook of
  Curriculum and Instruction. London: SAGE.
• Moeharty. M. (1993, June). School geometry, which has been almost neglected? Paper presented at South
  Asian Conference for Mathematics Education, Surabaya, Indonesia.
• National Council of Teachers of Mathematics. (2000). Principles and standards for school mathematics. Reston,
  VA: Author.
• Oliva, P. F. (1991). Developing curriculum, a guide to principles and process. New York: Harper.
• Pardjono, P. (2000). Th e implementation of student active Learning in primary Mathematics in Indonesia. Unpublished
  doctoral dissertation, Deakin University, Burwood, Australia.
• Ruseff endi, E. T. (1985). Pengajaran Matematika moderen untuk orang tua murid, guru dan SPG, buku 6
  [Modern Mathematics for parents, teachers and SPG, book 6]. Bandung, Indonesia: Tarsito.
• Ruseff endi, E. T. (1979). Pengajaran matematika moderen untuk orang tua murid, guru, dan SPG, buku
  1[Modern mathematics teaching for parents, teachers, and SPG, book 1]. Bandung, Indonesia: Tarsito.
• Ruseff endi, E. T. (1988). Pengantar kepada membantu guru mengembangkan kompetensinya dalam pengajaran
  matematika untuk meningkatkan CBSA [Introduction to help teachers develop competence in teaching
  mathematics to improve the student active learning]. Bandung, Indonesia: Tarsito.
• Sembiring, R. K. (2010). Pendidikan matematika realistik Indonesia (PMRI): perkembangan dan tantangan
  [Indonesian realistic mathematics education (PMRI): progress and challenges]. Indo-MS-JME, 1(1), 11-16.
• Singapore Ministry of Education (1998). Content reduction in the curriculum. Press release, 16 July. Reference
  No: EDUN N25-02-004. Retrieved from http://www.moe.gov.sg/media/press/1998/980716.htm
• Soedjadi, S. (1992). Meningkatkan Minat Siswa Terhadap Matematika. Media Pendiddikan dan Ilmu Pengetahuan
  [Enhancing Student Interest in Math. Media Pendiddikan and Science]. Surabya, Indonesia: UNESA.
• Sembiring, R. K., Hadi, S., & Dolk, M. (2008). Reforming mathematics learning in Indonesian classroom
  through RME. ZDM-International Journal on Mathematics Education, 40, 927-938.
• Somerset, A. (1997). Strengthening quality in Indonesia’s junior secondary schools: An overview of issues and
  initiatives. Jakarta: MOEC.
• Sudiarta, P. (2003). Mencermati kurikulum berbasis kompetensi: sebuah kajian epistemologis dan praktis
  [Observing the competency-based curriculum: An epistemological and practical study]. Jurnal Pendidikan
  dan Pengajaran IKIP Negeri Singaraja. 36, 32-51.
• Suherman, E., & Winataputra, U. (1999). Strategi belajar mengajar matematika [Mathematics teaching and
  learning strategies]. Jakarta: Universitas Terbuka.
• Supriyoko, K. (1999, Sept.). Beberapa catatan pelaksanaan kurikulum 1999 [Some notes on implementation
  of curriculum]. Pusara, 1-6.
• Suryadarma, D., & Jones G. (2013). Education in Indonesia. Singapore: ISEAS Publishing.
• Suryanto, et al. (2010). Sejarah PMRI [A History of PMRI]. Jakarta: Ditjen Dikti Kemendiknas.
• Suydam, M. N. (1983). Classroom ideas from research secondary school mathematics. Reston, VA: NCTM.
• Williams, G. A. (1971). Report: Th e entebbe mathematics project. International Review of Education, 17(2),
  210-214.
• Wu, M., & Zhang, D. (2006). An overview of the mathematics curricula in the West and East- Discussions
  on the fi ndings of the Chongqing paper. In F. K. S. Leung, K.-D. Graf, & F. J. Lopez-Real (Eds.), Mathematics
  education in diff erent cultural traditions: A comparative study of East Asia and the West (pp. 181-193). New
  York: Springer.
• Yeom, M., Acedo, C., & Utomo, E. (2002). Th e reform of secondary education in Indonesia during the 1990s:
  Basic education expansion and quality improvement through curriculum decentralization. Asia Pacifi c Education
  Review, 3(1), 56-68.
• Zulkardi, Z. (2002). Developing a learning environment on realistic mathematics education for Indonesian student
  teachers. Unpublished doctoral dissertation, University of Twente, Enschede, Th e Netherlands.