мр Сања Партало, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, имејл: sanja17_05@yahoo.com

Иновације у настави, XXVII, 2014/1, стр. 65–73

doi:10.5937/inovacije1401065P

|PDF|

Резиме: Симболичка игра дјетета представља основ из којег израста креативност која је претеча стваралачких дјела у каснијем животу, те основ сазријевања и учења које се одвија на спонтан и дивергентан начин, у којем дијете само себе ставља у зону наредног развоја. Она доприноси индивидуацији и социјализацији личности. Основни циљ нашег истраживања је утврдити и интерпретирати емпиријски модел симболичке игре. Узорком је обухваћено двеста осамдесет осморо
предшколске дјеце/корисника предшколских установа и игровних активности као узорак догађаја. Структура игровних активности представљена је одговарајућим индикаторима у листама посматрања као истраживачким инструментима: Листи посматрања структурних обиљежја симболичке игре, Листи посматрања симболичких средстава у симболичкој игри и Листи посматрања карактера односа који се одражавају у симболичкој игри. Анализом садржаја извршили смо и анализу дневника посматрања у које су биљежени подаци који нису били обухваћени листама посматрања (описе садржаја дјечје игре, описе социјалних односа међу посматраном дјецом, преференција садржаја игре у односу на пол). У раду ћемо представити емпиријски модел који смо добили примјеном факторске анализе ради откривања узорка или извора коварирања између мноштва посматраних категорија и поткатегорија од којих се састоји симболичка игра предшколске дјеце као сложена истраживачка варијабла. Модел подразумјева пет фактора који потврђују тезу да симболичка игра представља основу развоја маште и креативности, али и конформности.

Кључне ријечи: симболичка игра, креативност, конформност.

Summary: Symbolic play of a child is a basis creativity is grown from and this is a forerunner of creative works in further life, and the basis for maturation and learning which is occurring in spontaneous and divergent way in which a child puts himself-herself into the zone of approximate development. Th is contributes to individualization
and socialization of personality. Th e basic aim of our research is determination and interpretation of the empirical model of a symbolic play. Th e sample included 288 pre-school children attending kindergartens and activities as an occurrence sample. Structure of playing activities was represented by appropriate indicators in the lists of observing as research instruments: list of observing structure features of symbolic play, list of observing symbolic means in symbolic play and the list of observing character of relations referring to the symbolic play. We have done the analysis of the review log by the analysis of contents, concerning recorded data which were not enhanced in the observation lists (description of contents of children’s play, description of social relations between the observed children, preference of contents of play regarding the gender of children). In the paper, we are going to present an empirical model which we got by application of the factor analysis with the aim of revealing the aim or source of variation among many observed categories and sub-categories concerning symbolic play of pre- school children as complex research variable. Th e model includes fi ve factors which confi rm the thesis that symbolic play represents the basis of imagination and creativity development, as well as conformity.

Key words: symbolic play, creativity, conformity.

Литература:

• Bogojević, S. (2006). Kompleks fl eksibilnosti. Naša škola, 3–4, 181–203.
• Bogojević, S. (2010). Karakter odnosa među ljudima koji se odražava u igri djece. Neobjavljen instrument.
• Valsiner, J. (1997). Čovjekov razvoj i kultura. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Vigotski, L. S. (1996). Dječija psihologija. Sabrana dјela VI. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Vigotski, L. S. (2005). Dječja mašta i stvaralaštvo. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Vinikot, D. V. (1999). Igranje i stvarnost. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Djačenko, О. М., Lavrantjeva, Т. V. (1998). Psihički razvoj predškolske djece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Duran, М. (1995). Dijete i igra. Jastrebansko: Naklada slap.
• Eljkonjin, D. B. (1990). Psihologija dječje igre. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Fulgosi, A. (1988). Faktorska analiza. Zagreb: Školska knjiga.
• Marjanović, A. (1975). Igra i stvaralaštvo. Predškolsko dete, 1–2, 180–193.
• Pallant, J. (2009). SPSS priručnik za preživljavanje: postupni vodič kroz analizu podataka pomoću SPSS-a za Windows (verzija15). Beograd: Mikro knjiga.
• Supek, R. i saradnici (1987). Dijete i kreativnost. Zagreb: OOUR Globus.
• Winner, E. (2005). Darovita djeca: mitovi i stvarnost. Zagreb: Ostvarenje d.o.o.