др Aлександра Максимовић, Висока школа струковних студија за васпитаче, Шабац

Иновације у настави, XXVI, 2013/4, стр. 93–99

|PDF|

Резиме: Циљ овог рада јесте да прикажемо различите односе који постоје између поставље них циљева васпитања и образовања, дефинисаних као знања, способности и друге  собине личности којима треба тежити у развоју ученика у васпитно-образовном процесу, и евалуације исхода тог процеса. Анализом садржаја циљева и контекста у којем се одређују циљеви васпитања и образовања отварамо питање на који начин се могу евалуирати дефинисани циљеви, који су инструменти потребни за евалуацију исхода, да ли су инструменти којима меримо исходе у сагласности са природом постављеног циља. Резултати анализе показују да начин евалуације исхода васпитно-образовног процеса значајно зависи и од тога како су циљеви одређени. Тако, када се у дефинисању циљева васпитања и образовања одреди као најзначајније усвајање чињеничног знања, евалуација ће се односити на способност меморисања и репродукције. Када се као циљ постави развој личности која се доживотно образује, тада је евалуација усмерена на способност трагања за информацијама, спремност за сарадњу са другима и сл. Једна од импликација резултата ове анализе јесте потреба креирања инструмената за адекватну евалуацију постигнућа ученика, усклађених са карактери-
стикама процеса учења, као и коришћење различитих извора информација и средстава приликом процене постигнућа ученика.

Кључне речи: циљеви васпитања и образовања, исходи, евалуација.

Summary: The aim of this paper is to show diff erent relations, which exist between stated aims of pedagogical work and education, defi ned as knowledge, skills, and other personality traits, which should be achieved in development of students in pedagogical-educational process and evaluation of outcomes of this process. Analysis of the contents of aims and context in which aims of pedagogical and educational work are determined, we are opening the question about the ways in which the defi ned aims can be evaluated, which instruments are needed for measuring outcomes, whether the instruments for measuring outcomes are in accordance with nature of the stated aim. Results of the analysis show that the procedure of evaluation and outcome of the teaching process are conditioned by the ways in which aims are determined. So, when defi ning aims of pedagogical and educational work, factual knowledge is determined as the most signifi cant, evaluation will refer to the abilities of memorization and reproduction. When the aim is life-long education of a person, then evaluation is directed to abilities of searching for information, readiness for cooperation, etc. One of the implications of the results of this analysis is the need for creating instruments for adequate evaluation of students’ achievement, in accordance with the characteristics of the process of learning, as well as using diff erent sources of information and means during estimation of students’ achievements.

Key words: aims of education and pedagogical work, outcomes, evaluation.

Литература:

• Асман, А. (2002). Рад на националном памћењу. Београд: Библиотека XX век.
• Брунер, Џ. (1976). Процес образовања. Педагогија, 2–3, 275–321.
• Вилотијевић. М. (2004). Од традиционалног ка комплексном вредновању. У: Југословенска педагогија
  друге половине 20. века (245–254). Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског фа-
  култета; Ужице: Учитељски факултет.
• Гојков, Г. (2008). Од „друштва знања“ ка „друштву образовања“ (европски оквири компатибилности
  образовних стадарда). Педагошка стварност, 9–10, 1092–1094.
• Грандић, Р. (2008). Циљеви образовања у педагошким теоријама 20. века. Педагошка стварност, 3–4,
  378–384.
• Ивић, И. (1992). Теорије менталног развоја и проблем исхода образовања. Психологија, 3–4, 7–35.
• Милутиновић, Ј. (2008). Циљеви образовања и учења у светлу доминантних теорија васпитања 20.
  века. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.
• Мирков, С. (2008). Положај ученика у друштву знања – импликације конструктивистичких схватања
  о учењу. Педагогија, 3, 357–374.
• Ненадић, М. (2007). Криза идеје образовања и европски интеграциони процеси. Педагогија, 2, 192–
  205.
• Шарановић Божановић, Н. и Милановић Наход, С. (2002). Знање и наставни програм. Зборник Ин-
  ститута за педагошка истраживања, 34, 65–78.
• Шефер, Ј. (2002). Један модел за развијање курикулума и евалуацију ученика. Зборник Института за
  педагошка истраживања, 34, 79–95.
• Шпановић, С. и Ђукић, М. (2008). Улога уџбеника у подстицању самоусмереног учења. Педагогија, 2,
  194–204.