мр Марина Ђукић Mirzayantz, Универзитет Сингидунум, Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент, Београд

Иновације у настави, XXVI, 2013/4, стр. 79–85

|PDF|

Резиме: Предмет истраживања у овом раду представљају могућности примене ауторског програма Hot Potatoes у настави немачког језика. Истраживање је обављено на Факултету за туристички и хотелијерски менаџмент у Београду. Циљеви су: утврђивање утицаја примене поменутог програма на постигнућа испитаника, могућност индивидуализације наставног рада и заинтересованост и мотивисаност испитаника за нови вид увежбавања и утврђивања градива. Испитаници су у зимском семестру 2007. године слушали предавања извођена на традиционалан начин, док је експериментални фактор уведен у летњем семестру 2008. године. Резултати истраживања су показали да је просечна оцена, као мерило знања испитаника, у летњем семестру била статистички значајно виша у односу на оцену у зимском семестру. На основу спроведене анкете, на крају истраживања, општи став испитаника према експерименталној настави био је позитиван. По мишљењу студената, позитивне стране електронских вежбања јесу: доступност вежби на интернету, могућност да их раде код куће, могућност избора вежби различите тежине, могућност неограниченог понављања, могућност самоевалуације и експедитивне интервенције на отклањању грешака и самосталност у раду. Практични значај овог експерименталног истраживања огледа се у том што добијени резултати могу дати нови поглед на дидактичко-методичко обликовање
наставе немачког језика ради унапређивања и побољшања њене ефикасности.

Кључне речи: ауторски програми, електронска вежбања, самоевалуација, индивидуализација, настава немачког језика.

Summary: The aim of this paper is to present the implementation of the authoring tool Hot Potatoes in the German language teaching at the Faculty for Tourism and Hotel Management in Belgrade. Th e goals of the experimental research were as follows: determination of the eff ect of application of the stated authoring tool on the quality and quantity of the knowledge of the interviewees, the possibility of individualization of the teaching work and the interviewees’ motivation and interest in the new aspect of practicing and comprehension of the teaching material.
In 2007, the interviewees attended the lectures performed in the traditional manner, while the experimental factor was introduced in the summer semester in 2008. Th e results of the research showed that the average mark of the interviewees in the summer semester was statistically considerably higher in comparison to the mark in the winter semester. Тhe general opinion of the interviewees about the experimental teaching was positive. In the students’ opinion, the positive aspects of the electronic exercises are the following: the availability of the exercises on the internet, the possibility of doing the exercises at home, the possibility of unlimited repetition, the possibility of self-evaluation and expeditious intervention in elimination of errors and autonomy in work.
Th e practical signifi cance of this experimental research lies in the fact that the obtained results can give a new insight into the didactic-methodological forming of the teaching process with the purpose of improvement of its efficiency.

Key words: authoring tools, electronic practice activities, self-evaluation, and individualization.

Литература:

• Bangs, P. (2008). Introduction to CALL authoring programs. Module 2.5. Section 1: What is ’authoring’?
  U: Davies, G. (ur.): Information and Communications Technology for Language Teachers (ICT4LT). Slough:
  Th ames Valley University. Доступно на: http://www.ict4lt.org/en/
• Bohn, L. et al. (2002). Autorenprogramme – Brauchen Fremdsprachenlernende und lehrende noch mehr
  PC-gestüzte Übungen? Beiträge zur Fremdsprachenvermittlung. Sonderheft 5: Medienkommunikation und
  Mediendidaktik, Kostanz: Sprachlehrinstitut der Universität Konstanz, 83‒126.
• Hewer, S. (1998). Summative evaluation report: optimizing the use of TELL products – an evaluative investigation
  into TELL products in use. Hull: Th e TELL Consortium, University of Hull.
• Grüner, M., Hassert, Т. (2000). Computer im Deutschunterricht. Fernstudieneinheit 14, Berlin/München:
  Langenscheidt.
• Mišić Ilić, B. (2007). Računari i učenje stranih jezika. U: J. Vučo (ur.), Savremene tedencije u nastavi jezika i
  književnosti, Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 614‒622.
• Rüschoff , B. (2004). Authenticity and the use of technology-enhanced authoring tools in language learning.
  U: Chambers, A., Conacher, E. J., Littlemore, J. (ur.), ICT and Language Learning: Intergrating Pedagogy and
  Practice (165‒182). Birmingham: Th e University of Birmingham Press.
• Weskamp, R. (1995). Übung und Übungen. Praxis des neusprachelichen Unterrichts, 42, 121‒126.
• Zeisig, N., Beck-Ghahramen, A. (2005). Passwort Deutsch 1: Kursbuch. Stuttgart: Ernst Klett Sprachen.