Слађана Мијатовић, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Школска управа у Чачку

Иновације у настави, XXVI, 2013/3, стр. 69–82

|PDF|

Резиме: Циљ овог рада је истраживање препрека на које се наилази у инклузивном образовању, мапирање кључних актера за превазилажење тих препрека и дефинисање препорука које могу допринети унапређивању инклузивне образовне праксе. Резултати релевантних истраживања, која су коришћена за потребе овог рада, били су путоказ за дефинисање баријера које се најчешће јављају у процесу образовне инклузије, али су дали и смернице за доношење препорука у циљу њиховог превазилажења. Метода анализе садржаја помогла је аутору у прикупљању података из различитих извора, а компаративна метода допринела је лакшој анализи релевантних истраживања и њихових резултата, као и фокусирању на препреке које су се у сва три истраживања појавиле, па се самим тим могу сматрати врло реалним и објективним. Закључци настали на основу свих коришћених извора и преточени у препоруке показују да креатори нових образовних политика треба да се усредсреде на потпуну имплементацију инклузивне образовне праксе, на њено стално унапређивање, али и на
системско и континуирано пружање подршке свим актерима у том образовном процесу: запосленима у школама, родитељима, запосленима у школским управама, запосленима у јединицама локалних самоуправа и др.

Кључне речи: инклузија, инклузивно образовање.

Summary: The aim of this paper is analyzing obstacles, which people come to in inclusive education, mapping key actors for overcoming these obstacles and defi ning recommendation, which might be found in inclusive education. Results of the relevant research, used for this paper were the pathway for defi ning barriers occurring in the process of educational inclusion, and they give directions to bringing recommendations with the aim of overcoming. The method of analysis of contents helped the author in gathering data from diff erent sources, and comparative method contributed to simpler analysis of relevant research and its results as well as focusing on obstacles all three types of the research faced, so they can be understood as real and objective. Conclusions
appeared in this used sources and transformed into recommendations, show that creators of new educational policy should focus on implementation of inclusive educational praxis, its permanent systematic improvement and systematic and continuous giving support to all the actors in the educational process: the employed at schools, parents, the employed at the school institutions, communities, etc.

Key words: inclusion, inclusive education.

Литература:

• Booth,T., Ainscow, M. (2010). Приручник за инклузивни развој школа. Београд: Save the children: Завод
  за вредновање квалитета образовања и васпитања.
• Ђевић, Р. (2009). Спремност наставника основне школе да прихвате ученике са тешкоћама у развоју.
  Зборник института за педагошка истраживања, 41 (2), 367‒382.
• Ђелић, Ј., Најдановић Томић Ј., Николић Ј. и Џида, Б. (2010). Емпиријско истраживање ‒ процена
  капацитета и потреба учитеља за развој инклузивног образовања. Београд: Завод за вредновање
  квалитета образовања и васпитања: Савез учитеља Републике Србије.
• Хозић, И. (2009). Инклузија за све. Педагошка стварност, 55 (3/4), 440‒445.
• Илић, М. (2009). Образовно-васпитни ефекти инклузивне наставе. Педагогија, 64 (1), 97‒111.
• Јањић, Б., Бекер, К., Милојевић, Н. (2010). Водич за родитеље. Београд: Министарство просвете.
• Мацура Миловановић, С., Гера, И., Ковачевић, М. (2009). Мапирање политика и пракси за припрему
  наставника за инклузивно образовање у контексту друштвених и културних различитости: наци-
  онални извештај за Србију. Торино: European Training Foundation.
• Мацура Миловановић, С., Гера, И., Ковачевић, М. (2011). Припрема будућих учитеља за инклузивно
  образовање у Србији: тренутно стање и потребе. Зборник института за педагошка истраживања,
  43 (2), 208‒222.
• Мацура Миловановић, С., Вујисић Живковић, Н. (2011). Ставови будућих учитеља према инклузији:
  импликације за иницијално професионално образовање. Педагогија, 66 (4), 634‒647.
• Мушкиња, О. (2011). Инклузија ‒ између жеље и могућности. http://www.slideshare.net/OliverMukinja/
  inkluzija-izmedju-elje-i-mogunosti-2011, сајт посећен 21. 12. 2012.
• McConkey, R., Benard da Costa, A. M., Holdsworth, J., Jönsson, T., Kanyanta, B. S., Lehtomäki, E., Lopez A.
  L., Miles, S., Muthukrishna, N., O’Toole, B.,Saleh, L., Shaban, R., Th orburn, M., Väyrynen, S. (2001). Разуме-
  вање и одговор на потребе деце у инклузивним учионицама ‒ водич за наставнике. http://www.mpn.
  gov.rs/userfi les/UNESCO%20Vodic%20za%20nastavnike.pdf, сајт посећен 21. 12. 2012.
• Радо, П., Лазетић, П. (2010). Брза процена реализације инклузивног образовања у Србији. Уницеф.
• Рајовић, В. (2008). Проблеми компетентности наставника за инклузивно образовање: ка европском
  контексту развијања компетенција наставника за инклузивно образовање. У: Алибабић, У. Ш., Пеја-
  товић, А. (ур.), Образовање и учење претпоставке европских интеграција. Београд: ИПА.
• UNESCO (1994). Th e salamanca statement and framework for action on special needs education. Paris:
  UNESCO.
• Закон о основама система образовања и васпитања (2009). Службени гласник Републике Србије,
  2009/9.